Odgovori Ministarstva rudarstva na zahtev B92

By Administrator on Wednesday, February 13, 2013
Filled Under: Vesti

Ministartvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja nedavno je objavilo odgovore na zahtev televizije B92 na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja:

rtb kop

1. Da li je preduzeće RTB Bor platilo naknadu za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa u 2012. godini. Molimo Vas da nam dostavite podatak i da li je u 2012. godini bilo uplata koje se odnose na predhodni period kada ovo preduzeće nije platilo naknadu (2009. i 2010. godine)

Na osnovu evidencije ukupnog duga po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa za RTB Bor dostavljamo Vam sledeće:

RTB BOR GRUPA Rudnik bakra Bor- u restrukturiranju

Na osnovu člana 16. Zakona o rudarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 44/95, 34/06 i 104/09) za korišćenje metaličnih mineralnih sirovina plaća se naknada 3% od neto prihoda topionice. Članom 136. Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS”, broj 88/11), koji je stupio na snagu 03.12.2011. godine, utvrđen je  novi iznos naknade u visini od 5% od neto prihoda topionice. RTB Bor Rudnik bakra Bor je na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina izvršio sledeće uplate:

  • u 2007. godini uplatio  63,3 miliona dinara
  • u 2008. godini uplatio  46,7 miliona dinara
  • u 2009. godini nije bilo uplata
  • u 2010. godini nije ništa plaćeno na ime duga
  • u 2011. godini uplaćeno je 55 miliona dinara
  • u 2012. godini nije bilo uplata

RTB BOR GRUPA Rudnik bakra Majdanpek- u restrukturiranju

Na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina izvršio sledeće uplate:

  • u 2007. godini uplatio  31,1 miliona dinara
  • u 2008. godini uplatio  34,4 miliona dinara
  • u 2009. godini nije bilo uplata
  • u 2010. godini nije bilo uplata
  • u 2011. godini uplaćeno je 80 miliona dinara
  • u 2012. godini nije bilo uplata

 S obzirom da Rudnik bakra Bor i Rudnik bakra Majdanpek, kao sastavni delovi RTB BOR Grupe nisu izvršili uplatu naknade za navedeni period, u skladu sa članom 6. Pravilnika o načinu plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina („Službeni glasnik RS”,broj 102/06) Sektor za rudarstvo i geologiju više puta je opominjao preduzeće na njegovu zakonsku obavezu da izvrši predmetne uplate.

  Pored toga Sektor rudarstva i geologije se obratio Agenciji za privatizaciju kada je prijavilo potraživanja i tražilo instrukciju za dalje postupanje  za preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja, među kojima je i RTB BOR Grupa.

U pismenom odgovoru Agencije za privatizaciju dobijeno je obaveštenje da nije moguće izvršiti prinudnu naplatu preduzećima koji su u procesu restrtukturiranja, ali da je shodno Zakonu o privatizaciji preduzeće u obavezi da saglasno svojim mogućnostima treba da izvršava svoje obaveze.

Stoga je RTB Bor Grupa dopisom zatražila od Ministarstva da obaveze za 2009, 2010. i 2011. godinu budu predmet posebnog regulisanja, a da obaveze po osnovu naknade za 2012. godinu počnu da se mesečno plaćaju i da budu predmet posebnog Protokola.

 2. Koliko je firma Jugo Kaolin koja je u procesu privatizacije 2010. godine kupila pogon Belorečki peščar iz sastva RTB Bor platila naknadu za korišćenje mineralnih sirovina i geotremalnih resursa Belorečkog peščara u 2011. i 2012. godini.

  Privredno društvo “Jugo-Kaolin“ d.o.o iz Beograda rešenjem Ministrastva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja br. 310-02-447/2011-14 od 19.07.2011. godine odobren je nastavak eksploatacije kvarcnog peščara na eksploatacionom polju “Deo“ Donja Bela Reka kod Bora, a na osnovu člana 2. Ugovora o prenosu odobrenja za eksploataciju kvarcnog peščara na eksploatacionom polju “Deo“ Donja Bela Reka kod Bora.

Naime, privredno društvo “Jugo-Kaolin“ d.o.o iz Beograda zaključilo je dana 09.12.2010. godine Ugovor o prodaji imovinske celine “Belorečki peščar“ i Ugovor o prenosu odobrenja za eksploataciju sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Agencijom za privatizaciju, Republikom Srbijom i RTB Bor Grupom- Rudnici bakra Bor d.o.o u restrukturiranju, kojima je određeno da Ministrstvo prenosi, uz saglasnost prodavca i Agencije, i uz predhodnu saglasnost Vlade Republike Srbije, a kupac stiče odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina na eksploatacionom polju “Deo“ Donja Bela Reka kod Bora.

Na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina preduzeće “Jugo-Kaolin“ d.o.o iz Beograda izvršilo je sledeće uplate:

 – u 2011. godini (III i IV kvartal) uplaćeno je 789.300 dinara

– u 2012. godini uplaćeno je 1.638.805 dinara.

   Shodno tome,preduzeće “Jugo-Kaolin“ d.o.o po osnovu naknade je izmirilo svoje obaveze od 2.428.105 dinara.

Preuzeto sa sajta MPRRPP: Link

MOŽE LI “ČOKA MARIN” SPASITI MAJDANPEK?

By Administrator on Thursday, September 20, 2012
Filled Under: Aktuelno

Tokom 2011. godine bilo je mnogo najava u medijima o otvaranju bogatog rudnika zlata kod Majdanpeka – rudnika Čoka Marin. U većini medijskih izveštaja govorilo se o četiri inostrane kompanije zainteresovane za koncentrate i eksploataciju u rudniku Čoka Marin. Skoro je prošla 2012. godina a od tih inostranih kompanija ni traga ni glasa. Nema ni pomena o eksploataciji bakra i zlata iz Čoka Marina. Na sve ovo podsetilo nas je pismo, potpisano od strane Zabrinutog inženjera, koje je nedavno dostavljeno Udruženju Inženjera u Rudarstvu. Pismo prenosimo u celini:

Kompleks rudnog ležišta „Čoka Marin“ se sastoji iz tri rudna tela: ČM1, ČM2 i ČM3. Ukupne do sada istražene rezerve celog kompleksa iznose oko 2,5 miliona tona rude. U ležištu su prisutna tri tipa rude: polimetalična, bakarno-sulfidna i štokverkno-impregnaciona. Godine 2010. menadžment RTB Bor je doneo odluku da, posle dugog perioda zastoja, pokrene eksploataciju polimetalične i dela masivno-sulfidne rude iz vrha rudnog tela ČM1, kojom bi se obuhvatilo samo 5 % postojećih rudnih rezervi u količini od 151,453 t srednjeg sadržaja bakra od 2.31 %, 5.78 g/t zlata, skoro 46.45 g/t srebra, ali i značajne količine olova, cinka, sumpora, kadmijuma, arsena i retkih metala. Takva koncepcija otkopavanja vrha RT „ČM1“, bez sagledavanja mogućnosti otkopavanja ostatka rude u ležištu je pogrešna sa više aspekata i predstavlja klasično raubovanje ležišta. Ne daje se odgovor na pitanje: da li će se i kako otkopavati ostatak rude u ležištu u količini od preko 2.000.000 t ?

Pomenuti koncept otkopavanja  ne predviđa da se ruda iz vrha RT „ČM1“ otkopava selektivno. Ne odvaja se onaj deo rude koji tehnološki i ekološki može ići u topionicu RTB Bor od onog koji to ne može (selektivnim otkopavanjem može se postići da 75 % ukupnih količina rude može bez problema ići u topionicu Bor). U  najvećem delu polimetalične rude ima značajnih količina retkih elemenata koji se mogu ekonomski valorizovati samo u specijalno za to napravljenim topionicama. Zbog toga tehnološki, ekonomski i ekološki nije opravdano da se eksploatiše ruda koja se ne može adekvatno valorizovati.

Projektna dokumentacija predviđa da se sva iskopana ruda preradi u flotaciji Majdanpek do koncentrata sa stepenom koncentracije 2:1 i okvirnim iskorišćenjem od 80 % i da se taj koncentrat prodaje firmi „Glencore“ (ili nekom drugom kupcu), koja će ga dalje prerađivati u novoj topionici kombinata „Kazzink“ u Kazahstanu. Na taj način bi se, po izjavama menadžmenta RTB Bor, obezbedio profit od petnaestak miliona USD.

U cilju dokazivanja napred navedene koncepcije, tokom leta 2011. god., u periodu od jula do septembra, izvršeno je otkopavanje rude u količini 1,300 t za obezbeđenje tehnološkog uzorka za flotacijsku preradu u cilju dobijanja koncentrata. Od te količine rude krajem decembra 2011. god. napravljeno je nešto preko 200 t koncentrata. Po najavama poslovodstva RTB Bor, taj koncentat je trebao biti predat firmi “Glencore” na dalju preradu u Kazahstanu. Međutim, do dana današnjeg, a prošlo je već devet meseci, taj koncentrat nije isporučen, stoji na depou, navodno nema kupca. Prava istina je da u njemu ima mnogo otrovnih supstanci (naročito arsena) zbog čega niko neće da ga preuzme. Takođe je vrlo nejasno kako se od 1,300 t rude dobilo samo 200 t koncentrata, odnosno od 1,300 t rude trebalo bi se dobiti bar 600 t koncentrata, ili, suprotno, za 200 t dobijenog koncentrata potrebno je maksimalno 500 t rude. Pitanje je gde se izgubilo dve trećine rude (ili koncentrata) iz tehnološkog uzorka?

Nova topionica bakra kompanije „Glencore“ u Kazahstanu (vidi: http://www.glencore.com/pages/a_kazzinc.htm) je izrađena po „Isasmelt“ tehnologiji i počela je sa radom septembra 2011. god., sa godišnjim kapacitetom do 370.000 t koncentrata (70,000 t bakra). Kao i u Boru, ova topionica nije predviđena  za topljenje koncentrata polimetaličnih ruda, kakva je ruda iz kape rudnog tela ČM1. U njoj se koncentrat iz RT ČM1 može preraditi ako se tretira kao jako prljav bakarno-sulfidni koncentrat, a ne kolektivni koncentrat, i to mešanjem sa drugim bakarno-sulfidnim koncentratima u odgovarajućoj razmeri i paralelnim „hvatanjem“ otrovnih materija (olova, cinka, arsena, kadmijuma i dr.). Problem je u tome što takav tretman umnogome poskupljuje metaluršku preradu. Zbog izuzetne zaprljanosti koncentrata iz RT ČM1 vrlo je izvesno da će troškovi otkopavanja, flotiranja, metalurške prerade, ali i jako dugog transporta koncentrata, premašiti prihod od dobijenih komponenti. Stoga treba nadležnima i stručnoj javnosti skrenuti pažnju na tu činjenicu. Vrlo lako se može desiti da ceo projekat eksploatacije RT ČM1 umesto olako najavljenog profita, donese gubitke RTB-u Bor.

Po navodima poslovodstva RTB Bor profit od eksploatacije vrha RT „ČM1“ bi se uložio u raskrivanje RT „Južni revir“ u rudniku bakra Majdanpek. Čak i da se desi da se od takve eksploatacije ostvari nekakav profit, njegovo usmeravanje u raskrivanje „Južnog revira“ dalo bi zanemarljivo nizak, takoreći nikakav efekat.

Strategija i koncepcija eksploatacije nije dobro osmišljena, ni tehnološki, ni ekonomski, ni ekološki. Odluka da se otkopava samo bogati vrh RT ČM1, predstavlja odluku o raubovanju ležišta, navodno da bi se brzo, ali i protivzakonito, na lak način došlo do sredstava koja bi potpomogla revitalizaciju posrnulog RBM-a. Dva puta otkopavani i prerađivani tehnološki uzorci  (jednom krajem 2004. god. a drugi put u drugom delu 2011. god.) u količini od ukupno 9,000 t rude dali su nepovoljne rezultate. Prvi tehnološki uzorak je kao samlevena ruda prerađen u borskoj topionici, bez hvatanja otrovnih materija, čime je načinjen ekološki zločin prema stanovništvu. Za koncentrat drugog tehnološkog uzorka, kao što je navedeno, do sada nije nađen kupac, leži na depou, jer je sadržaj otrovnih materija u njima bio daleko iznad dozvoljenog nivoa.

Poslednjih  mesec dana užurbano se vrši razmatranje naloga menadžmenta RTB Bor o promeni koncepta otkopavanja (uvođenje površinskog otkopavanja gornjeg dela ležišta ČM1). U momentu kada su posle dugogodišnjeg mukotrpnog perioda skoro obezbeđeni papiri i dozvole za izvođenje radova po postojećoj dokumentaciji, ta odluka liči na kupovinu vremena. Rukovodstvo RTB Bor je, verovatno, shvatilo da je plasman koncentrata dobijenih preradom rude iz RT „ČM1“ na dalju preradu skopčan sa nerešivim tehnološkim, ekonomskim i ekološkim problemima. Na drugu stranu je otežavajuća činjenica da površinska eksploatacija izaziva neuporedivo viši stepen ekoloških šteta od podzemne.

I na kraju: već su vidljive i ne mogu se sakriti velike pukotine u realizaciji postojeće strategije razvoja RTB Bor. Rudnička proizvodnja se, i pored značajnih ulaganja, ne može ni približno izdići na nivo koji je potreban da hrani topioničke kapacitete, kako postojeće, tako i novoizgrađene. Svi rudnici su u ozbiljnim, nerešivim dubiozama. Debalans između planiranih i ostvarenih parametara proizvodnje je iz godine u godinu sve veći. Sasvim je sigurno da pokretanje proizvodnje u rudniku “ČM1″ neće pomoći ni RBM-u ni RTB-u Bor, već će još više produbiti ionako preveliku dubiozu  rudničke nproizvodnje. Ovako osmišljena eksploatacija RT „Čoka Marin 1”, na žalost, ne može spasiti Majdanpek, ali mu zato može otežati već ionako pretežak položaj.

Zabrinuti inženjer

NA KOPU CEROVO – DIZEL BAGER UMESTO ELEKTRO BAGERA

By Administrator on Friday, August 31, 2012
Filled Under: Aktuelno

 

Udruženje Inženjera u Rudarstvu je dobilo dopis sa informacijom o planiranoj kupovini bagera za kop Cerovo, koje je potpisao Inženjer RTB-a. Kako je informacija u dopisu vrlo aktuelna i značajna sa aspekta rudarske struke, objavljujemo dopis u celini:

NA KOPU CEROVO – DIZEL BAGER UMESTO ELEKTRO BAGERA

Da li to postaje prakasa da se  u RTB Bor i pored tolikog broja stručnih ljudi, oprema bira i kupuje isključivo prema želji generalnog direktora Blagoja Spaskovskog, čak, i kad za to ne postoje opravdani razlozi? Generalni direktor često zog toga dolazi u sukob sa komisijom za izbor opreme, ali on onda na njih vrši strahoviti pritisak, dok god oni ne odluče kako on to hoće, (primer: tako je kupljena dizel bušilica za Majdanpek). A ako neko iz komisije za izbor opreme to neće da prihvati, on ga zameni, i u komisiju stavi nekog drugog ko će to poslušno da odradi.
Pitam se zašto generalni direktor RTB-a Bor, po ko zna koji put pokušava da ubedi komisiju za izbor opreme, da se kupi dizel bager za kop Cerovo, a ne elektro bager, kako je to rudarskim projektom otkopavanja i predviđeno.
Opšte je poznata činjenica da su dizel bageri u prednosti na rudnicima samo gde ne postoji električna energija, i da su oni tada odgovarajuće rešenje. Za kop Cerovo izbor dizel bagera nema nikakvog smisla, ako se zna da na kopu postoji instalirana elektro mreža i da na kopu već radi jedan elektro bager. Isto tako se zna da je utovar sa dizel bagerima skuplji po toni utovarenog materijala u odnosu na utovar sa elektro bagerima istog kapaciteta.
Zašto je utovar dizel bagerima skuplji?
Postoji više razloga, ali osnovni su:
•    dizel gorivo je skuplje nego el.energija, kao pogonska energija po jedinici ostvarenog rada,
•    Opsluživanje i namirivanje dizel bagera je složenije i skuplje nego elektro bagera,
•    Za namirivanje dizel bagera gorivom, potrebno je kupiti cisternu za gorivo,
•    Troškovi rada cisterne za gorivo su: potrebni su radnici – vozači cisterne, održavanje i servisiranje cisterne, normativni materijal za rad cisterne i dr.,
•    Skuplje je servisiranje i održavanje dizel motora, nego elektro motora za pogon bagera, i td i td.
Sve to je navela četvoročlana stručna grupa RBB-a, u svom izveštaju. Stručna grupa, sastavljena od Zamenika direktora RBB-a za proizvodnju, Zamenika direktora RBB-a za razvoj i investicije, Upravnika površinskog kopa Veliki Krivelj i Rukovodioca sektora za plan i analizu proizvodnje RBB-a, sa izveštajem je upoznala komisiju za izbor bagera i poslovodstvo.
 U tom Izveštaju jasno je navedeno da je dizel bager nepovoljnija varijanta u odnosu na elektro bager. Međutim, direktor Spaskovski vrši strašan pritisak da se kupi dizel bager, a da se pomenuti izveštaj stručne grupe baci i da to komisija ne koristi prilikom izbora bagera. Razlozi za ovakvo ponašanje generalnog direktora su potpuno nejasni i pored toga što on navodi da zbog toga što je nabavna cena manja za dizel bager nego što  je za elektro bager, komisija mora da izabere dizel bager. Kao da je nabavna cena jedini uslov kada se bira oprema, a da sve ostalo treba zanemarirti, što je naravno pogrešno.
 Zašto  to direktor RTB-a radi, to on zna najbolje, a mi inženjeri iz struke, možemo samo da nagađamo?!
Inženjer RTB-a

 

Otvoreno pismo direktoru RTB Bor Grupe

By Administrator on Tuesday, July 26, 2011
Filled Under: Vesti

Direktoru RTB Bor Grupe, g-dinu B. Spaskovskom

OTVORENO PISMO

Poštovani,

Udruženje inženjera u rudarstvu je osnovano kao strukovno udruženje sa prevashodnim ciljem da promoviše struku i etičke principe u struci. Takođe da promoviše naše članove i njihov rad u struci, ali u isto vreme i da štiti svoje članove od pritisaka i drugih negativnih pojava koje ugrožavaju njihov stručni i lični integritet.
Udruženje inženjera u rudarstvu, u poslednjih nekoliko meseci, konstantno dobija pritužbe svojih članova, zaposlenih u RTB Bor Grupi i njegovim zavisnim preduzećima, na kršenje odredaba Zakona o radu i Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, vezano za diskriminaciju na radu i konstantan mobing koji sprovode menadžmenti zavisnih preduzeća RTB Bor Grupe.
Naime, pojedini članovi Udruženja inženjera u rudarstvu, već nekoliko meseci unazad od strane pojedinih rukovodioca trpe pritiske da prekinu svoje članstvo u našem Udruženju, a koji su praćeni čestim promenama radnih mesta, i to uvek na niže radno mesto bez ikakvog valjanog obrazloženja, uz drastično smanjenje plate. Prema informacijama pojedinih članova Udruženja, vi ste u neposrednom razgovoru sa njima iskazali nedobronameran stav prema Udruženju inženjera u rudarstvu. Primeri da se prema pojedinim članovima Udruženja vrše pritisci i diskriminacija ogledaju se u sledećem: izolacija radnika  uz zabranu drugim radnicima da sarađuju sa njima, neosnovane prijave i suspenzije radnika, česti premeštaji radnika na drugo radno mesto, što je uglavnom u suprotnosti sa odredbama Zakona o radu.
Ovim dopisom želimo da vas obavestimo o ovim pojavama i upozorimo da ste dužni da poštujete Zakon o radu i Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, a posebno odredbe članova 18 do 21. Zakona o radu i članova 4, 6. i 8. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Takođe, vaša je dužnost da menadžment zavisnih preduzeća RTB Bor Grupe upoznate sa odredbama ovih zakona i upozorite na obavezu poštovanja svih odredaba ovih zakona.
Ukoliko se ovakva nezakonita praksa pritisaka i diskriminacije prema članovima Udruženja inženjera u rudarstvu, zaposlenim u RTB Bor Grupi, nastavi i u narednom periodu, bićemo primorani da se obratimo za pomoć Inspekciji rada, pa i Ministarstvu rada i socijalne politike Republike Srbije.
Očekujemo da uvažite naše zahteve i sugestije i preduzemete odgovarajuće mere koje su u vašoj nadležnosti, i ubudućnosti sprečite ovakve pojave.

S poštovanjem,
Predsednik UO UIR

dr Stojan Mitrović
Kralja Petra I, br 16
19210, Bor