NA KOPU CEROVO – DIZEL BAGER UMESTO ELEKTRO BAGERA

By Administrator on Friday, August 31, 2012
Filled Under: Aktuelno

 

Udruženje Inženjera u Rudarstvu je dobilo dopis sa informacijom o planiranoj kupovini bagera za kop Cerovo, koje je potpisao Inženjer RTB-a. Kako je informacija u dopisu vrlo aktuelna i značajna sa aspekta rudarske struke, objavljujemo dopis u celini:

NA KOPU CEROVO – DIZEL BAGER UMESTO ELEKTRO BAGERA

Da li to postaje prakasa da se  u RTB Bor i pored tolikog broja stručnih ljudi, oprema bira i kupuje isključivo prema želji generalnog direktora Blagoja Spaskovskog, čak, i kad za to ne postoje opravdani razlozi? Generalni direktor često zog toga dolazi u sukob sa komisijom za izbor opreme, ali on onda na njih vrši strahoviti pritisak, dok god oni ne odluče kako on to hoće, (primer: tako je kupljena dizel bušilica za Majdanpek). A ako neko iz komisije za izbor opreme to neće da prihvati, on ga zameni, i u komisiju stavi nekog drugog ko će to poslušno da odradi.
Pitam se zašto generalni direktor RTB-a Bor, po ko zna koji put pokušava da ubedi komisiju za izbor opreme, da se kupi dizel bager za kop Cerovo, a ne elektro bager, kako je to rudarskim projektom otkopavanja i predviđeno.
Opšte je poznata činjenica da su dizel bageri u prednosti na rudnicima samo gde ne postoji električna energija, i da su oni tada odgovarajuće rešenje. Za kop Cerovo izbor dizel bagera nema nikakvog smisla, ako se zna da na kopu postoji instalirana elektro mreža i da na kopu već radi jedan elektro bager. Isto tako se zna da je utovar sa dizel bagerima skuplji po toni utovarenog materijala u odnosu na utovar sa elektro bagerima istog kapaciteta.
Zašto je utovar dizel bagerima skuplji?
Postoji više razloga, ali osnovni su:
•    dizel gorivo je skuplje nego el.energija, kao pogonska energija po jedinici ostvarenog rada,
•    Opsluživanje i namirivanje dizel bagera je složenije i skuplje nego elektro bagera,
•    Za namirivanje dizel bagera gorivom, potrebno je kupiti cisternu za gorivo,
•    Troškovi rada cisterne za gorivo su: potrebni su radnici – vozači cisterne, održavanje i servisiranje cisterne, normativni materijal za rad cisterne i dr.,
•    Skuplje je servisiranje i održavanje dizel motora, nego elektro motora za pogon bagera, i td i td.
Sve to je navela četvoročlana stručna grupa RBB-a, u svom izveštaju. Stručna grupa, sastavljena od Zamenika direktora RBB-a za proizvodnju, Zamenika direktora RBB-a za razvoj i investicije, Upravnika površinskog kopa Veliki Krivelj i Rukovodioca sektora za plan i analizu proizvodnje RBB-a, sa izveštajem je upoznala komisiju za izbor bagera i poslovodstvo.
 U tom Izveštaju jasno je navedeno da je dizel bager nepovoljnija varijanta u odnosu na elektro bager. Međutim, direktor Spaskovski vrši strašan pritisak da se kupi dizel bager, a da se pomenuti izveštaj stručne grupe baci i da to komisija ne koristi prilikom izbora bagera. Razlozi za ovakvo ponašanje generalnog direktora su potpuno nejasni i pored toga što on navodi da zbog toga što je nabavna cena manja za dizel bager nego što  je za elektro bager, komisija mora da izabere dizel bager. Kao da je nabavna cena jedini uslov kada se bira oprema, a da sve ostalo treba zanemarirti, što je naravno pogrešno.
 Zašto  to direktor RTB-a radi, to on zna najbolje, a mi inženjeri iz struke, možemo samo da nagađamo?!
Inženjer RTB-a

 

Potencijalnost proizvodnje bakra

By admin on Monday, June 7, 2010
Filled Under: Obaveštenja, Okrugli sto

Udruženje inženjera u Rudarstvu, u saradnji sa Institutom za rudarstvo i metalurgiju iz Bora, Tehničkim fakultetom u Boru i Rudarsko-Geološkim fakultetom u Beogradu, organizuje Okrugli sto sa temom:

POTENCIJALNOST PROIZVODNJE BAKRA U BORSKOJ METALOGENETSKOJ ZONI

Okrugli sto će se održati 19. 06. 2010. godine, sa početkom u 12 časova, na Tehničkom fakultetu u Boru (svečana sala).

U okviru navedene teme za okrugli sto biće razmatrane sledeće oblasti:

Geologija

1. Geološke rezerve;
2. Pravci daljih istraživanja.

Podzemna eksploatacija

1. Odvodnjavanje površinskog kopa u Boru i sanacija objekata i postrojenja u Jami;
2. Proizvodnja u tekućem zahvatu;
3. Izgradnja i uvođenje u eksploataciju rudnika Borska Reka.

Površinska eksploatacija

1. Pravci daljeg razvoja površinske eksploatacije:

• Veliki Krivelj
• Cerovo
• Majdanpek;

2. Postojeći kapaciteti u rudnicima, imajući u vidu stanje opreme;

3. Razvoj površinske eksploatacije u narednom periodu.

Prerada mineralnih sirovina

1. Stanje i kapaciteti pogona pripreme ( Veliki Krivelj, Bor, Majdanpek);
2. Dinamika proizvodnje;
3. Investicije i dinamika investiranja;
4. Nove tehnologije odlaganja flotacijske jalovine;
5. Usklađenost proizvodnje koncentrata i rada nove topionice u Boru.