MOŽE LI “ČOKA MARIN” SPASITI MAJDANPEK?

By Administrator on Thursday, September 20, 2012
Filled Under: Aktuelno

Tokom 2011. godine bilo je mnogo najava u medijima o otvaranju bogatog rudnika zlata kod Majdanpeka – rudnika Čoka Marin. U većini medijskih izveštaja govorilo se o četiri inostrane kompanije zainteresovane za koncentrate i eksploataciju u rudniku Čoka Marin. Skoro je prošla 2012. godina a od tih inostranih kompanija ni traga ni glasa. Nema ni pomena o eksploataciji bakra i zlata iz Čoka Marina. Na sve ovo podsetilo nas je pismo, potpisano od strane Zabrinutog inženjera, koje je nedavno dostavljeno Udruženju Inženjera u Rudarstvu. Pismo prenosimo u celini:

Kompleks rudnog ležišta „Čoka Marin“ se sastoji iz tri rudna tela: ČM1, ČM2 i ČM3. Ukupne do sada istražene rezerve celog kompleksa iznose oko 2,5 miliona tona rude. U ležištu su prisutna tri tipa rude: polimetalična, bakarno-sulfidna i štokverkno-impregnaciona. Godine 2010. menadžment RTB Bor je doneo odluku da, posle dugog perioda zastoja, pokrene eksploataciju polimetalične i dela masivno-sulfidne rude iz vrha rudnog tela ČM1, kojom bi se obuhvatilo samo 5 % postojećih rudnih rezervi u količini od 151,453 t srednjeg sadržaja bakra od 2.31 %, 5.78 g/t zlata, skoro 46.45 g/t srebra, ali i značajne količine olova, cinka, sumpora, kadmijuma, arsena i retkih metala. Takva koncepcija otkopavanja vrha RT „ČM1“, bez sagledavanja mogućnosti otkopavanja ostatka rude u ležištu je pogrešna sa više aspekata i predstavlja klasično raubovanje ležišta. Ne daje se odgovor na pitanje: da li će se i kako otkopavati ostatak rude u ležištu u količini od preko 2.000.000 t ?

Pomenuti koncept otkopavanja  ne predviđa da se ruda iz vrha RT „ČM1“ otkopava selektivno. Ne odvaja se onaj deo rude koji tehnološki i ekološki može ići u topionicu RTB Bor od onog koji to ne može (selektivnim otkopavanjem može se postići da 75 % ukupnih količina rude može bez problema ići u topionicu Bor). U  najvećem delu polimetalične rude ima značajnih količina retkih elemenata koji se mogu ekonomski valorizovati samo u specijalno za to napravljenim topionicama. Zbog toga tehnološki, ekonomski i ekološki nije opravdano da se eksploatiše ruda koja se ne može adekvatno valorizovati.

Projektna dokumentacija predviđa da se sva iskopana ruda preradi u flotaciji Majdanpek do koncentrata sa stepenom koncentracije 2:1 i okvirnim iskorišćenjem od 80 % i da se taj koncentrat prodaje firmi „Glencore“ (ili nekom drugom kupcu), koja će ga dalje prerađivati u novoj topionici kombinata „Kazzink“ u Kazahstanu. Na taj način bi se, po izjavama menadžmenta RTB Bor, obezbedio profit od petnaestak miliona USD.

U cilju dokazivanja napred navedene koncepcije, tokom leta 2011. god., u periodu od jula do septembra, izvršeno je otkopavanje rude u količini 1,300 t za obezbeđenje tehnološkog uzorka za flotacijsku preradu u cilju dobijanja koncentrata. Od te količine rude krajem decembra 2011. god. napravljeno je nešto preko 200 t koncentrata. Po najavama poslovodstva RTB Bor, taj koncentat je trebao biti predat firmi “Glencore” na dalju preradu u Kazahstanu. Međutim, do dana današnjeg, a prošlo je već devet meseci, taj koncentrat nije isporučen, stoji na depou, navodno nema kupca. Prava istina je da u njemu ima mnogo otrovnih supstanci (naročito arsena) zbog čega niko neće da ga preuzme. Takođe je vrlo nejasno kako se od 1,300 t rude dobilo samo 200 t koncentrata, odnosno od 1,300 t rude trebalo bi se dobiti bar 600 t koncentrata, ili, suprotno, za 200 t dobijenog koncentrata potrebno je maksimalno 500 t rude. Pitanje je gde se izgubilo dve trećine rude (ili koncentrata) iz tehnološkog uzorka?

Nova topionica bakra kompanije „Glencore“ u Kazahstanu (vidi: http://www.glencore.com/pages/a_kazzinc.htm) je izrađena po „Isasmelt“ tehnologiji i počela je sa radom septembra 2011. god., sa godišnjim kapacitetom do 370.000 t koncentrata (70,000 t bakra). Kao i u Boru, ova topionica nije predviđena  za topljenje koncentrata polimetaličnih ruda, kakva je ruda iz kape rudnog tela ČM1. U njoj se koncentrat iz RT ČM1 može preraditi ako se tretira kao jako prljav bakarno-sulfidni koncentrat, a ne kolektivni koncentrat, i to mešanjem sa drugim bakarno-sulfidnim koncentratima u odgovarajućoj razmeri i paralelnim „hvatanjem“ otrovnih materija (olova, cinka, arsena, kadmijuma i dr.). Problem je u tome što takav tretman umnogome poskupljuje metaluršku preradu. Zbog izuzetne zaprljanosti koncentrata iz RT ČM1 vrlo je izvesno da će troškovi otkopavanja, flotiranja, metalurške prerade, ali i jako dugog transporta koncentrata, premašiti prihod od dobijenih komponenti. Stoga treba nadležnima i stručnoj javnosti skrenuti pažnju na tu činjenicu. Vrlo lako se može desiti da ceo projekat eksploatacije RT ČM1 umesto olako najavljenog profita, donese gubitke RTB-u Bor.

Po navodima poslovodstva RTB Bor profit od eksploatacije vrha RT „ČM1“ bi se uložio u raskrivanje RT „Južni revir“ u rudniku bakra Majdanpek. Čak i da se desi da se od takve eksploatacije ostvari nekakav profit, njegovo usmeravanje u raskrivanje „Južnog revira“ dalo bi zanemarljivo nizak, takoreći nikakav efekat.

Strategija i koncepcija eksploatacije nije dobro osmišljena, ni tehnološki, ni ekonomski, ni ekološki. Odluka da se otkopava samo bogati vrh RT ČM1, predstavlja odluku o raubovanju ležišta, navodno da bi se brzo, ali i protivzakonito, na lak način došlo do sredstava koja bi potpomogla revitalizaciju posrnulog RBM-a. Dva puta otkopavani i prerađivani tehnološki uzorci  (jednom krajem 2004. god. a drugi put u drugom delu 2011. god.) u količini od ukupno 9,000 t rude dali su nepovoljne rezultate. Prvi tehnološki uzorak je kao samlevena ruda prerađen u borskoj topionici, bez hvatanja otrovnih materija, čime je načinjen ekološki zločin prema stanovništvu. Za koncentrat drugog tehnološkog uzorka, kao što je navedeno, do sada nije nađen kupac, leži na depou, jer je sadržaj otrovnih materija u njima bio daleko iznad dozvoljenog nivoa.

Poslednjih  mesec dana užurbano se vrši razmatranje naloga menadžmenta RTB Bor o promeni koncepta otkopavanja (uvođenje površinskog otkopavanja gornjeg dela ležišta ČM1). U momentu kada su posle dugogodišnjeg mukotrpnog perioda skoro obezbeđeni papiri i dozvole za izvođenje radova po postojećoj dokumentaciji, ta odluka liči na kupovinu vremena. Rukovodstvo RTB Bor je, verovatno, shvatilo da je plasman koncentrata dobijenih preradom rude iz RT „ČM1“ na dalju preradu skopčan sa nerešivim tehnološkim, ekonomskim i ekološkim problemima. Na drugu stranu je otežavajuća činjenica da površinska eksploatacija izaziva neuporedivo viši stepen ekoloških šteta od podzemne.

I na kraju: već su vidljive i ne mogu se sakriti velike pukotine u realizaciji postojeće strategije razvoja RTB Bor. Rudnička proizvodnja se, i pored značajnih ulaganja, ne može ni približno izdići na nivo koji je potreban da hrani topioničke kapacitete, kako postojeće, tako i novoizgrađene. Svi rudnici su u ozbiljnim, nerešivim dubiozama. Debalans između planiranih i ostvarenih parametara proizvodnje je iz godine u godinu sve veći. Sasvim je sigurno da pokretanje proizvodnje u rudniku “ČM1″ neće pomoći ni RBM-u ni RTB-u Bor, već će još više produbiti ionako preveliku dubiozu  rudničke nproizvodnje. Ovako osmišljena eksploatacija RT „Čoka Marin 1”, na žalost, ne može spasiti Majdanpek, ali mu zato može otežati već ionako pretežak položaj.

Zabrinuti inženjer

Javna tribina o predlogu Strategije upravljanja mineralnim resursima R. Srbije

By Administrator on Friday, June 8, 2012
Filled Under: Vesti

 

Udruženje inženjera u rudarstvu je 6, juna 2012. godine organizovalo javnu tribinu povodom predloga Strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine. Javna tribina održana je u prostorijama Medija Centra u Boru.

Uvodno izlaganje sa temom Procena održivosti strategije upravljanjem resursima bakra Republike Srbije održao je dr Branislav Mihajlović, dipl. inž. rudarstva, a nakon toga je dr Stojan Mitrović, dipl. inž. rudarstva imao izlaganje na temu Nemetalične mineralne sirovine u Republici Srbiji.

Javnoj tribini prisustvovali su članovi Udruženja inženjera u rudarstvu sa gostima.

Nakon uvodnih izlaganja i diskusije Udruženje inženjera u rudarstvu je usvojilo sledeće primedbe i sugestije na predlog Strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine. :
Udruženje inženjera u rudarstvu pozdravlja donošenje predloga Strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine. Predlog ovakve strategije predstavlja dobru osnovu za budući razvoj rudarstva u Srbiji, pogotovu što u poslednjih 20 godina nije postojao ovakav jedan dokument.
Nakon detaljne rasprave i analize predloga Strategije, Udruženje inženjera u rudarstvu je uočilo određene nelogičnosti i nedostatke u ovom predlogu, i na osnovu toga definisalo sledeće ključne primedbe i sugestije:

  1. Predlogom Strategije za svaku vrstu mineralnih sirovina razmatrane su po 3 moguće varijante razvoja. Međutim, u predlogu Strategije nije nedvosmisleno izabrana po jedna ciljna varijanta, kao varijanta prema kojoj treba definisati pravce razvoja.
  2. U predlogu Strategije razmatrani su mogući prihodi za pojedine varijante razvoja, ali nigde u Strategiji nije definisana procena kretanja prodajnih cena mineralnih sirovina u narednih 20 godina sa kojim su određeni prihodi po varijantama. Potrebno je izvršiti analizu kretanja cena mineralnih sirovina u budućnosti na osnovu očekivanih kretanja na svetskom tržištu.
  3. U analizi razvoja sektora bakra do 2030. pomenuta je, kao ključna, započeta rekonstrukcija topioničkih kapaciteta u Boru i podizanje prerađivačkih kapaciteta na 80 000t Cu u katodi godišnje. Međutim, niti jedna od razmatranih varijanti (pesimistička, realna i optimistička) ne podrazumeva dostizanje kapaciteta topioničke prerade. Za popunu kapaciteta predviđen je uvoz koncentrata bakra. Predlogom Strategije nije definisan realan izvor finansiranja uvoza koncentrata, niti je izvršena ekonomska analiza prerade uvoznih koncentrata i uticaj troškova kupovine koncentrata na ekonomiku poslovanja topioničke prerade. Takođe, nije analizirana ni mogućnost uslužne prerade stranih koncentrata bakra. Cena uslužne prerade koncentrata, prema saznanjima Udruženja, u narednih desetak godina ostaće na vrlo niskom nivou, što će takođe imati negativan uticaj na ukupnu ekonomiju poslovanja topionice i rafinacije, imajući u vidu troškove u topioničkoj preradi, odnosno otplatu kredita za rekonstrukciju. Ovo može imati direktne posledice na sveukupnu ekonomiju poslovanja u proizvodnji bakra.
  4. U analizi razvoja sektora bakra do 2030., razvoj ležišta bakra Borska Reka, nije na potrebnom nivou razmatran i nije uključen u analizu mogućih prihoda u razvoju sektora bakra. Udruženje smatra da je razvoj ovog ležišta od ključnog značaja za dugoročni razvoj sektora bakra, s obzirom na potencijalnost ovog ležišta. S obzirom da je Strategijom razmatran period do 2030. godine, a nije razmatran razvoj i uključivanje u eksploataciju ležišta Borska Reka, neophodno je razmatrati razvoj eksploatacije ovog ležišta, uzimajući u obzir potrebno vreme do postizanja punog kapaciteta proizvodnje iz ovog ležišta, koje može u budućem periodu biti glavni nosilac proizvodnje. Osnovna, primedba na Strategiju upravljanja kompleksom proizvodnje i prerade bakra u Srbiji je u tome da postojeća i planirana eksploatacija raspoloživih rudnih resursa nije optimalno određena. Dat je prioritet resursima nižeg strepena potencijalnosti, a najpotencijalniji resurs bakra koji Srbija ima, ležište Borska Reka, je neopravdano zapostavljeno kako u tekućim planovima, tako i u razvojnim sagledavanjima.
  5. Procenjene investicije u razvoju sektora bakra nisu realno sagledane i nemaju podlogu u odgovarajućim dokumentima, imajući u vidu da nisu uzete u obzir potrebne investicije za rešavanje problema odlaganja flotacijske jalovine u narednih 20 godina, kao ni potrebne investicije za razvoj ležišta Borska Reka.
  6. Strategijom nije analizirana dinamika modernizacije postrojenja pripreme i koncentracije koja bi dovela do povećanja iskorišćenja mineralnih sirovina iz ruda, kao ni energetska efikasnost samih tehnoloških procesa prerade i koncentracije.
  7. Analiza razvoja eksploatacije tehnogenih ležišta Srbije nije obuhvaćena Strategijom. S obzirom na značajne resurse metaličnih sirovina u tehnogenim ležištima (odlagalištima i flotacijskim jalovištima) potrebno je detaljnije analizirati valorizaciju ovih ležišta.
  8. Strategijom nije analizirana mogućnost eksploatacije potencijalnih ležišta plemenitih metala, posebno zlata i srebra. Kako se u istočnoj Srbiji već desetak godina sprovode geološka istraživanja na zlatu i srebru, od strane nekoliko inostranih kompanija, i s obzirom da već postoje neki rezultati, Udruženje inženjera u rudarstvu smatra da je potrebno Strategijom definisati razvoj eksploatacije zlata i srebra, imajući u vidu značaj zlata, koji je još veći u periodima recesije i stagnacije svetske ekonomije.
  9. U predlogu Strategije nedovoljno je razmatrana mogućnost valorizacje molibdena, s obzirom na potencijalne rezerve. Valorizacija molibdena može značajno doprineti povećanju dobiti rudnika u Srbiji.
  10. Strategijom treba preciznije definisati grupe nemetaličnih sirovina i njihove lokalitete, a koje mogu da se koriste u oblastima poljoprivrede, industrijske prerade, građevinske industrije i dr.
    Podsticaj potrošnje nemetaličnih mineralnih sirovina može značajno da doprinese povećanju privrednog razvoja države, pogotovu ako se ima u vidu potencijalnost nemetaličnih mineralnih sirovina u Srbiji. Strategijom bi trebalo predvideti donošenje određenih zakonskih rešenja u smislu zaštite i podsticaja domaće prizvodnje nemetaličnih mineralnih sirovina i destimulisanje uvoza onih sirovina koje mogu da se proizvedu u Srbiji.

 

Uzimajući u obzir sve gore navedene primedbe i sugestije, mišljenje je Udruženja inženjera u rudarstvu, da predloženu Strategiju upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine treba vratiti na doradu, kako bi se otklonili uočeni nedostaci i novim sagledavanjem Strategija poboljšala.

UDRUŽENJE INŽENJERA U RUDARSTVU

IZAZOVI U FLOTACIJI BAKRA

By Administrator on Monday, November 7, 2011
Filled Under: Članci

Na koji način metode flotacijske koncentracije, pogotovu penušava flotacija, nastavlja da se razvija, možda je najbolje ilustrovano u slučaju bakra, metala koji se danas najviše proizvodi i upotrebljava. Ukupna svetska proizvodnja bakra je oko 15 miliona tona godišnje. Sa sve većim zahtevima za bakar od strane zemalja u razvoju, proizvodnja će u narednim godinama sigurno rasti.

Razvoj penušave flotacije imao je ogroman uticaj na dobijanje bakra omogućavajući da se halkopirit i drugi sulfidni minerali bakra efikasno odvajaju od jalovih minerala uz relativno nisku cenu prerade. Do 1907 godine, praktično sav dobijeni bakar u SAD je bio iz podzemne eksploatacije, sa prosečnim sadržajem bakra od 2,5 %. Danas upotrebom penušave flotacije moguća je eksploatacija porfirskih ruda sa sadržajem bakra manjim od 0,6 %.

Ipak, flotacijska koncentracija minerala bakra iz ruda i dalje predstavlja izazov za inženjere pripreme mineralnih sirovina. Halkopirit je dominantan sulfidni mineral i flotira lako sa anjonskim kolektorima, kao što su ksantati, kao i drugi ekonomski isplativi sulfidni minerali bakra, halkozin, kovelin i bornit. Međutim mnogi drugi minerali bakra slabo flotiraju, pa čak mogu ometati flotaciju dobro flotirajućih minerala. To je primer rudnika Palabora u Južnoj Africi, gde ruda sadrži male količine valerita (2(Cu,Fe)2S2x3(Mg,Al)(OH)2). Mineral valerit, bakar-gvožde-sulfid koji sadrži Mg i Al grupu u kristalnoj rešetki, koji slabo flotira, nalazi se zajedno sa drugim sulfidnim mineralima. Tokom usitnjavanja lom komada se javlja po površinama mekanog i trošnog valerita, onemogućavajući zrna drugih sulfidnih minerala bakra da dođu u kontakt sa mehurićima vazduha i kolektorom, i na taj način se smanjuje mogućnost sulfidnim mineralima bakra da flotiraju.

Danas možda najveći izazov u  penušavoj flotaciji bakra je dobijanje bakra iz oksidnih minerala bakra koji su slabo flotabilni i koji se obično tretiraju hidrometalurškim postupcima pripreme i koncentracije, npr. luženjem i solventnom ekstrakcijom. Flotacija oksidnih minerala bakra kao što su malahit (CuCO3xCu(OH)2) i azurit (2CuCO3xCu(OH)), može se u izvesnoj meri poboljšati flotacijom posle sulfidizacije, što nije slucaj sa oksidnim mineralima bakra kao što su kuprit (Cu2O) i hrizokola (CuSiO3x2H2O).

Postoji veliki broj radova vezanih za flotaciju bakra koji će biti prezentovani na svetskom simpozijumu  Flotacija ’11, u Južnoj Africi, u periodu 14.-17.11.2011 godine. Dva rada su od posebnog značaja za inženjere pripreme mineralnih sirovina jer se bave preradom oksidnih minerala bakra u rudnicima u Australiji. U njima su prezentovani pozitivni rezultati flotacije malahita (CuCO3xCu(OH)2) i hrizokole (CuSiO3x2H2O), korišćenjem hidroksamatnih reagenasa.

Takođe, od interesa će biti radovi o deprimiranju arsena koji se sadrži u sulfidnim mineralima bakra, tenantitu ((Cu,Ag)10(Fe,Zn,Cu)2As4S23) i enargitu (3Cu2SxAs2S3.). Arsen je toksičan, nestabilan element koji ima malu komercijalnu upotrebu a samim tim i vrednost. Arsen prestavlja problem u metalurgiji bakra jer zbog zaštite životne sredine njegovo prisustvo u nusproizvodima procesa matalurgije je limitirano. Iz tog razloga akcenat se stavlja na pripremu mineralnih sirovina, kako bi se u tim procesima prerade, najčešće u flotaciji, u što većoj meri smanjili toksični elementi, kao što je arsen, koji dospevaju u koncentrat bakra. Sa ekonomske strane, eliminacijom minerala bakra koji sadrže arsen, npr. enargit (3Cu2SxAs2S3) i tenantit (Cu12As4S13), koji sadrže značajne kolicine bakra, 48,4 % i 51,6 %, smanjuje se i količina metala, a samim tim i prihod.

Primetan je nedostatak literature u vezi sa selektivnim uklanjanjem enargita (3Cu2SxAs2S3) i tenantita (Cu12As4S13) iz sulfidnih ruda bakra, ali postoje izveštaji istraživača o uspešnom odvajanju korišćenjem hemijske oksidacije. Hemijska oksidacija ruda bakra primenjena je u rudniku Rosberi (Australija), gde je nivo arsena u koncentratu bakra postao previsok pa ga je trebalo smanjiti.

Stručnjaci kompanije MMG sa postrojenja u Rosberiju i istraživackog centra JKMRC sa Univerziteta u Kvinslendu (Australija), ce predstaviti pregled literature koja se bavi problemom selektivnog uklanjanja arsena iz rude bakra tokom flotacije, sumirajući prednosti i mane različitih opcija, sa preporukom za dalja istraživanja.

Preuzeto od MEI

BAKAR, PRIRODNI RESURS SRBIJE U 21.VEKU

By admin on Wednesday, October 20, 2010
Filled Under: Članci

Dr Stojan Mitrović – Udruženje inženjera u rudarstvu
Milan Živković,dip.ing.rud. – Udruženje inženjera u rudarstvu
Krsta Nikolić,dip.ing.geol. – Udruženje inženjera u rudarstvu

Uvod

Zahvaljujući svojim prirodnim svojstvima, bakar je imao ogromnu ulogu u razvoju svetske civilizacije. Bakar je u upotrebi najmanje 6 000 godina, a prva njegova primena je vezana za izradu alata, oružja, nakita… Primena bakra je označila čitavu epohu u razvoju ljudskog društva kao bakarno doba. Bakarnu civilizaciju prvi su zasnovali Sumeri koji su u četvrtom milenijumu pre nove ere naselili Mesopotamiju i već oko 3500. godine razvili metalurgiju bakra.
U srednjem veku metalurgija bakra se sporo razvijala. Uglavnom su korišćena stečena znanja u prethodnom periodu, bez krupnih promena. Tek sa prvom industrijskom revolucijom krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka, koja je predstavljala prekretnicu u načinu proizvodnje, proizvodnja i potrošnja bakra počinje naglo da raste uporedo sa krupnim naučnim tehničko – tehnološkim progresom u tom periodu. Medjutim, moderna industrija bakra je počela sa pronalaskom elektriciteta i masovnom primenom električne energije krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Bakar je postao jedna od najvažnijih industrijskih sirovina čija je potrošnja rapidno rasla.
Rast i razvoj proizvodnje bakra je sa većim ili manjim intenzitetom pratio razvoj industrijske proizvodnje u svetu, pojavu novih proizvoda i krupne strukturne promene u toj oblasti. Ali ta veza nije bila jednosmerna u kojoj se razvoj proizvodnje bakra pojavljuje kao posledica opšteg privrednog progresa, već je bakar sa svojim upotrebnim svojstvima bio podsticaj i osnova za istraživanje i pojavu novih proizvoda kojima se širila struktura svetske proizvodnje u skladu sa naučnim i tehnološkim dostignućima. U tom procesu poseban je doprinos bakra bio u razvoju proizvodnje i potrošnje električne energije, elektroindustrije, telekomunikacija, saobraćajnih sredstava, vojne industrije, elektronike i savremenih informatičkih tehnologija.
Rast proizvodnje bakra u dvadesetom veku zasnivao se na intenzivnom razvoju tehnike i tehnologije, koji je omogućio masovnu proizvodnju i eksploataciju sve siromašnijih ruda, povećanje produktivnosti rada i realno sniženje troškova proizvodnje.
Novi materijali su poslednjih decenija u znatnoj meri potisli bakar u nekim oblastima potrošnje, ali je bakar i dalje ostao dominantna sirovina u tradicionalnim sektorima potrošnje, a mnoge procene ukazuju da će ovaj metal imati sve značajnije mesto u novim oblastima proizvodnje koje su karakteristične za savremenu civilizaciju u dvadeset prvom veku.
Prosečna stopa rasta proizvodnje bakra u svetu za period od kada se ona prati, a to je od 1900. godine, iznosi 4%. U zadnjih 20 godina,proizvodnja bakra u svetu je znatno intenzivnija u odnosu na prethodni period, što se jasno vidi sa dijagrama na slici 1.
Potrošnja bakra je takođe u stalnom porastu, s tim što je potrošnja bakra u poslednjih 30 godina takođe znatno intenzivnija u odnosu na raniji period, što se jasno vidi na slici 7. Ovakav nivo potrošnje uzrokovan je uglavnom naglim industrijskim razvojem Kine i nekih drugih zemalja dalekog istoka.
Proizvodnja bakra u Jugoslaviji, a sada Srbiji, nažalost ima potpuno suprotan trend u odnosu na svet, tako da je proizvodnja pala sa 105 hiljada tona katodnog bakra u 1990. na 20 hiljada tona u 2009. godini, zašta ako se uzmu raspoloživi mineralni resursi rude bakra u Srbiji nema nikakvog opravdanja.
Srbija raspolaže rudnim rezervama bakra, sa oko 2% u odnosu na sveteske rezerve. A proizvodnja bakra u Srbiji u odnosu na svetsku proizvodnju iznosi 0,00092%, što je očigledna disproporcija proizvodnje u odnosu na raspoložive mineralne resurse u Srbiji.
Mineralni resursi rude bakra u Srbiji, koji iznose oko 2,5 milijarde tona rude sa oko 10,5 miliona tona bakra u rudi, omogućavaju znatno viši nivo proizvodnje bakra, a to može da predstavlja ozbiljan privredni potencijal Srbije.

Bakar i održivi razvoj

Bakar i legure na bazi bakra se primenjuju u različitim oblastima koje konstantno unapređuju životni standard ljudi. Konstantna proizvodnja i potrošnja bakra su ključni faktori razvoja društva. Racionalna eksploatacija i korišćenje resursa bakra, vodeći pri tom računa o budućnosti, je važan faktor u obezbeđivanju održivog razvoja društva.
Potražnja za bakrom i dalje će podsticati otkrića novih ležišta bakra, tehnološka poboljšanja u proizvodnji i primeni, efikasniju primenu bakra i dalji razvoj tehnologije reciklaže bakra. Takođe, konkurencija u primeni različitih materijala, kao i principi ponude i potražnje na tržištu, doprineće da se bakar i drugi materijali koriste efikasno i efektivno.
Bakar daje važan doprinos nacionalnim ekonomijama kako razvijenih država tako i srednje razvijenim i državama u razvoju. Rudarstvo, prerada, reciklaža i proizvodnja finalnih proizvoda od bakra, stvaraju radna mesta i samim tim rast životnog standarda. Ove aktivnosti doprinose izgradnji i održavanju infrastrukture zemlje, i stvaraju mogućnosti za trgovinu i investicije. Ovo je naročito važno za manje razvijene zemlje koje žele da poboljšaju svoj životni standard.
Bakar će svakako nastaviti da doprinosi razvoju društva i u budućnosti.
Rezerve bakra u svetu, u različitim oblicima i koncetracijama u kojima se bakar javlja u zemljinoj kori, variraju u zavisnosti od trenutnih ekonomskih faktora, otkrića novih ležišta i nivoa razvoja tehnike i tehnologije eksploatacije i prerade bakra. Na primer, svetske rezerve bakra porasle su sa 90 miliona tona u 1950. na oko 550 miliona tona u 2008. (izvor: United States Geological Survey).

Proizvodnja bakra u svetu

Proizvodnja bakra u svetskim rudnicima, u poslednjih sto godina, je u stalnom porastu, zahvaljujući konstantnom razvoju tehnike i iznalaženju novih mogućnosti primene bakra i njegovih legura u različitim sferama života. Procenjuje se da je prosečni godišnji rast proizvodnje bakra u svetu oko 4%. U rudnicima u svetu je, prema podacima ICSG (International Copper Study Group), proizvodnja bakra u 1900. godini iznosila oko 495 000t bakra u rudi, dok je u 2008. godini proizvedeno preko 15 000 000t.

World mines production 1900.-2008.

Slika 1 – Proizvodnja bakra u svetskim rudnicima u periodu od 1900. – 2008. godine (1000t bakra u rudi) – izvor: ICSG

U poslednjih tridesetak godina, pored klasičnog načina otkopavanja i prerade rude i koncentrata bakra u rudnicima, razvijene su i alternativne metode dobijanja i prerade bakra, kao što su luženje kiselinama ili bio-luženje i prerada Solvent extraction- ElectroWinning tehnologijom (SX-EW). Izraziti rast i razvoj alternativnih metoda dobijanja bakra naročito je izražen u poslednjih desetak godina.

Copper production in world mines 1970.-2008.
Slika 2 – Proizvodnja bakra u svetskim rudnicima u periodu od 1970. – 2008. godine u zavisnosti od načina prerade (1000t bakra u rudi) – izvor: ICSG

Posmatrano po regionima u svetu, veoma je izražen razvoj rudarske proizvodnje u Južnoj Americi, gde je Čile vodeći svetski proizvođač bakra, sa proizvodnjom od preko 5.3 miliona tona u 2008. godini.

Copper production in world mines 1993.-2008. by regions
Slika 3 – Proizvodnja bakra u svetskim rudnicima u periodu od 1993. – 2008. godine po regionima (1000t bakra u rudi) – izvor: ICSG

Geološkim istraživanjima i otvaranjem novih rudnika u svetu, kao i razvojem tehnike i tehnologije u rudarstvu, značajno su povećani raspoloživi godišnji kapaciteti rudnika.

mine capacities by regions
Slika 4 – Rudnički kapaciteti po regionima– izvor: ICSG

Međutim, rast rudarske proizvodnje u Južnoj Americi nije praćen i rastom topioničke prerade. Primat u topioničkoj preradi, od pre desetak godina, preuzeo je region Azije, gde najveću ulogu ima Kina, sa oko 23% od ukupne svetske topioničke prerade u 2008. godini, uz konstantno povećanje svojih topioničkih kapaciteta.

World smelters copper production 1993.-2008. by regions
Slika 5 – Proizvodnja bakra u svetskim topionicama u periodu od 1993. – 2008. godine po regionima (1000t bakra u rudi) – izvor: ICSG

Pored primarne topioničke prerade, rast beleže i prerada bakra SX-EW tehnologijom kao i prerada sekundarnog bakra tj. reciklaža bakra.

Copper cathodes production 1960.-2008.
Slika 6 – Proizvodnja katodnog bakra u svetskim rafinerijamau periodu od 1960. – 2008. godine (1000t bakra u rudi) – izvor: ICSG

Potrošnja bakra u svetu

Posmatrajući period od 1900, potrošnja bakra u svetu je u konstantnom porastu, prateći globalni rast i razvoj čovečanstva. Od oko 500 000t bakra u 1900., potražnja za bakrom je porasla na oko 18 000 000t u 2008. godini, sa prosečnim godišnjim rastom od oko 4%.

World copper cathode consumption 1900.-2008.
Slika 7 – Potrošnja katodnog bakra u svetu u periodu od 1900. – 2008. godine (1000t bakra) – izvor: ICSG

Potražnja za bakrom je naglo porasla u regionu Azije. U poslednjih petnaestak godina potrošnja u Aziji se duplirala, prvenstveno zahvaljujući ogromnom privrednom rastu Kine.

World copper cathode consumtion 1993.-2008. by regions
Slika 8 – Potrošnja katodnog bakra u svetu po regionima u periodu od 1993. – 2008. godine (1000t bakra) – izvor: ICSG

Potražnja za bakrom, u vidu poluproizvoda ili za primarnu potrošnju, prati porast svetske populacije. Na sledećem dijagramu prikazana je potrošnja bakra po glavi stanovnika u svetu.

World copper consumption per capita 1950.-2008.
Slika 9 – Potrošnja bakra po glavi stanovnika u svetu u periodu od 1950. – 2008. godine (1000t bakra) – izvor: ICSG i U.S. Census Bureau

Ekonomski, tehnološki i društveni faktori utiču na odnos ponude i potražnje bakra. Kako društvene potrebe za bakrom rastu, tako se otvaraju novi rudnici i postrojenja prerade bakra, a postojeći se proširuju. U vremenima kada je ponuda bakra veća od potražnje, postojeća proizvodnja se smanjuje ili negde čak i obustavlja, dok se planirana proširenja rudnika odlažu. Na taj način se vrši izvesna regulacija tržišta bakra, što se može videti na uporednom dijagramu proizvodnje i potrošnje u svetu.

World copper production and consumption in 1960.-2008.
Slika 10 – Proizvodnja i potrošnja bakra u svetu u periodu od 1960. – 2008. godine (1000t bakra) – izvor: ICSG

Resursi bakra na teritoriji Srbije

Na teritoriji Srbije postoje mnogobrojne pojave i ležišta bakra od kojih je znatan broj u manjem ili većem stepenu istraživan i ekspolatisan u različitim periodima počev od praslovenskog.
Poznati genetski tipovi ležišta bakra koji se javljaju na teritoriji Srbije su uglavnom skarnovski tip i hidrotermalna ležišta bakra. Najznačajnija ležišta i pojave bakra formirana na teritoriji Srbije pripadaju grupi hidrotermalnih ležišta mineralnih sirovina. Najveće koncentracije bakra nalaze se u Borskoj metalogenetskoj zoni, Karpato – Balkanske metalogenetske provincije, dužine preko 100km, širine do 20km.

Geology reserves in Bor's metolegenic zone
Tabela 1: Geološke rezerve u Borskoj metalogenetskoj zoni

indicated resources in Bor's metalogenic zone
Tabela 2.: Nagoveštene rezerve rude bakra u Borskoj metalogenetskoj zoni

Pored Borske metalogentske zone kao najproduktivnije u Srbiji u pogledu koncentracije i eksploatacije rude bakra poznate su mnogobrojne pojave i ležišta od kojih su najznačajnija:
• Riđansko Krepoljinska zona – Ovoj zoni pripadaju hidrotermalna kontaktno – metasomatska ležišta Ridan, Kučajna i Reškovica. Ograničenog su ekonomskog značaja
• Zapadna Srbija – Orudnjenja bakra su pretežno malih razmera, sa štokverknom – impregnacionom, delom i masivno sulfidnim tipom orudnjenja.
• Centralni deo Srpsko – Makedonske metalogenetske provincije – U ovoj zoni poznato je nekoliko ležišta štokverkno – impregnacionog tipa ( Tulare, Đavolja Varoš i dr.).
Osim pomenutih orudnjenja na teritoruji Srbije poznata su i više ležišta drugih mineralnih sirovina (Pb -Zn) u kojima se nalaze povećane koncentracije bakra. Njima pripadaju ležišta Kopaoničke matelogenetske oblasti, kao i ležište Rudnik.

Proizvodnja bakra u Srbiji

Proizvodnja bakra u Srbiji, kao što je i prikazano na slici 11, od svog početka,1905. godine, imala je stalni rast uz sporadične kratkotrajne padove, tako da je 1990. godine dostigla nivo od 105 hiljada tona katodnog bakra iz sopstvenih sirovina, da bi od tada pa do danas bila u stalnom padu i sada iznosi oko 20 hiljada tona godišnje. Sadašnja proizvodnja bakra limitirana je sa nekoliko faktora, koji su vezani pre svega za: stanje rudarskih radova u rudnicima, zastarela oprema i tehnologija i instalisane rudarske i metalurške kapacitete. Zbog zastarelosti opreme i tehnologije ostvaruju se veoma niski učinci u proizvodnji, a u isto vreme visoki troškovi proizvodnje, što sadašnju proizvodnju bakra čini neprofitabilnom i uprkos veoma povoljnoj ceni bakra.


Slika 11 – Proizvodnja katodnog bakra u Srbiji

Značajno intenzivirana proizvodnja i potrošnja bakra krajem prošloga i početkom ovog veka, svakako nameću potrebu sagledavanja i preispitivanja perspektive proizvodnje bakra u Srbiji u svetlu tih promena.
Međutim, ono što je nažalost činjenica,a to je, da je trend proizvodnje u svetu u zadnjih 20 godina u intenzivnom porastu, a da je u Srbiji proizvodnja bakra u tom istom periodu u naglom padu, što je jasno prikazano dijagramom na slici 12 , što je gledano sa finansijske strane nenadoknadiv gubitak za Srbiju.


Slika 12 – Proizvodnja bakra u Svetu i Srbiji, u tonama

Istražene geološke rezerve su dovoljne za daleko veću proizvodnju od sadašnje, za narednih 5 do 6 decenija, ne računajući potencijalne i nove rezerve koje će biti istražene. Da bi se značajno podigao nivo proizvodnje bakra u Srbiji, potrebno je investirati u rudarstvo oko 300 miliona dolara u narednih 5 godina, i oko 200 miliona dolara za izgradnju nove topionice. Tako da se sa sadašnjih 25 000 tona bakra dostigne nivo od oko 70 do 80 000 tona katodnog bakra godišnje.
Pri tome se moraju imati u vidu nekoliko veoma važnih činjenica, kao što su: količine i kvalitet raspoloživih rudnih rezervi, razvoj tehnike i tehnologije, cene bakra i osnovne faktore koji određuju njihovo dugoročno kretanje, izgrađene rudničke i metalurške kapacitete, kadrovski potencijal i stečeno iskustvo u ovoj oblasti, raspoložive infrastrukturne, komunalne i druge objekte. Procena perspektive razvoja ove proizvodnje mora biti sveobuhvatna, zasnovana na relevantnim činjenicama.
Dugoročno gledano takva proizvodnja može da se ostvari podizanjem sadašnjih instalisanih kapaciteta za preradu rude u rudnicima od oko 13 miliona tona na oko 23 miliona tona rude godišnje.

Ovakvo povećanje proizvodnje bakra u Srbiji u narednih 5 godina, donelo bi Srbiji 300 do 500 miliona dolara deviznog prihoda, tako da proizvodnja bakra može da bude veoma važan oslonac privredi Srbije, što bi značajno moglo da utiče na devizni deficit Srbije.

S tim što treba napomenuti da se godišnja proizvodnja bakra može povećati i na nivo od 100 do 150 hiljada tona katodnog bakra, uključenjem u rudarsku proizvodnju i eksploataciju ležišta Borska reka, koje će se eksploatisati podzemnim načinom otkopavanja. Procenjena ulaganja za otvaranje rudnika Borska reka su oko 300 miliona dolara.

Tako da prihodi od proizvodnje bakra u Srbiji mogu da dostignu i nivo do jedne milijarde dolara godišnje. A to je moguće, ako država Srbija proizvodnju i preradu bakra stavi u strateški pravac razvoja srpske privrede.

ZAKLJUČAK

Na osnovu utvrđenih i raspoloživih mineralnih resursa rude bakra, proizvodnja bakra u Srbiji može da se podigne na značajno viši nivo, 100 do 150 hiljada tona katodnog bakra godišnje, a to može biti veoma važan činilac u privredi Srbije.
Zašto proizvodnja bakra i proizvodi na bazi bakra i njegovih legura, može biti znatno atraktivnija industrijska grana privrede Srbije od nekih drugih?
Osnovne prednosti proizvodnje bakra i proizvoda od bakra i njegovih legura u odnosu na većinu drugih proizvoda srpske privrede su:
• vrhunski kvalitet proizvoda, (katode čistoće 99,99%), koji su apsolutno konkurentni na svetskom tržištu,
• obezbeđeno tržište za kompletan proizvodni program,
• siguran devizni priliv za državu,
• postoji ogromno iskustvo, stručni kadrovi i dugogodišnja tradicija proizvodnje bakra u Srbiji,
• postoji potrebna infrastruktura i drugi komunalni objekti,

Šta je potrebno za ostvarenje ovakvog cilja? Da institucije i ljudi odgovorni za privredu Srbije prepoznaju privredni potencijal u proizvodnji obojenih metala u Srbiji i da u strateški plan razvoja države, proizvodnju bakra stave kao jedan od strateških pravaca razvoja industrijske proizvodnje u Srbiji.

LITERATURA

ICSG, 2009. The World Copper Study Group, Lisbon, Portugal
ICSG, 2007. Copper Bulletin, Lisbon, Portugal
S. Mitrović, M. Živković, 2009. Dugoročni koncept proizvodnje bakra u RTB Bor, Bor
K. Nikolić, 2009. Dugoročni plan geoloških istraživanja u RTB Bor, Bor
N. Cvetanović, 2005. Bakar u Svetu, Bor
RTB Bor, 2009. Tehnički izveštaji proizvodnje bakra

Potencijalnost proizvodnje bakra

By admin on Monday, June 7, 2010
Filled Under: Obaveštenja, Okrugli sto

Udruženje inženjera u Rudarstvu, u saradnji sa Institutom za rudarstvo i metalurgiju iz Bora, Tehničkim fakultetom u Boru i Rudarsko-Geološkim fakultetom u Beogradu, organizuje Okrugli sto sa temom:

POTENCIJALNOST PROIZVODNJE BAKRA U BORSKOJ METALOGENETSKOJ ZONI

Okrugli sto će se održati 19. 06. 2010. godine, sa početkom u 12 časova, na Tehničkom fakultetu u Boru (svečana sala).

U okviru navedene teme za okrugli sto biće razmatrane sledeće oblasti:

Geologija

1. Geološke rezerve;
2. Pravci daljih istraživanja.

Podzemna eksploatacija

1. Odvodnjavanje površinskog kopa u Boru i sanacija objekata i postrojenja u Jami;
2. Proizvodnja u tekućem zahvatu;
3. Izgradnja i uvođenje u eksploataciju rudnika Borska Reka.

Površinska eksploatacija

1. Pravci daljeg razvoja površinske eksploatacije:

• Veliki Krivelj
• Cerovo
• Majdanpek;

2. Postojeći kapaciteti u rudnicima, imajući u vidu stanje opreme;

3. Razvoj površinske eksploatacije u narednom periodu.

Prerada mineralnih sirovina

1. Stanje i kapaciteti pogona pripreme ( Veliki Krivelj, Bor, Majdanpek);
2. Dinamika proizvodnje;
3. Investicije i dinamika investiranja;
4. Nove tehnologije odlaganja flotacijske jalovine;
5. Usklađenost proizvodnje koncentrata i rada nove topionice u Boru.