Peta redovna godišnja Skupština Udruženja

By Administrator on Saturday, March 29, 2014
Filled Under: Aktuelno, Obaveštenja

logo IR color CIR

Peta redovna godišnja Skupština Udruženja Inženjera u Rudarstvu biće održana 12.04.2014. godine,  u ulici Kralja Petra I, br. 16 – tržni centar “Kocka”, u Boru, sa početkom u 12h.

Odlaganje flotacijske jalovine u rudnicima RTB Bor Grupe

By Administrator on Sunday, November 4, 2012
Filled Under: Aktuelno, Članci

U bližoj budućnosti najveći problem i izazov RTB Bor Grupe u delu pripreme mineralnih sirovina neće biti zastarela oprema i tehnologija prerade, povećani sadržaji oksidnog bakra u rudi,  niski sadržaji bakra u rudi, zahtevi tržišta za kvalitetom koncentrata bakra od 20 % i više ili povećanje iskorišćenja bakra iz rude, već nemogućnost daljeg odlaganja flotacijske jalovine.

Proces prerade mineralnih sirovina je jedan od najsloženijih procesa u rudarstvu koji se sastoji iz više podeljenih delova, podcelina, koji su u sprezi. Od drobljenja, preko mlevenja, flotiranja, do odlaganja flotacijske jalovine, ako dođe do zastoja u bilo kom delu procesa dolazi do zastoja i ostalih delova, tj. do zastoja celokupnog procesa prerade. Iz tog razloga, nemogućnost daljeg odlaganja flotacijske jalovine u budućnosti, može dovesti do prekida proizvodnje u delu pripreme mineralnih sirovine, pa i šire, u celom rudniku.

Prilikom flotiranja rude bakra u okviru RTB Bor, rudnika Jama Bor, rudnika Veliki Krivelj, rudnika Cerovo, rudnika u Majdanpeku, kao i tehnogene sirovine šljake plamene peći, stvaraju se velike količine flotacijske jalovine i ona se kao otpadni materijal odlaže na posebno za to određeno mesto u industrijskom krugu. Na taj način su nastala flotacijska jalovišta RTB Bor, staro flotacijsko jalovište u Boru, koje više nije u operativnoj upotrebi, i flotacijska jalovišta RTH, Veliki Krivelj i Valja Fundata u Majdanpeku koja su u operativnoj upotrebi.

Flotacijska jalovišta, RTH i Veliki Krivelj, koja su u operativnoj upotrebi, tj. u radu, pri kraju su svoje eksploatacije i uskoro će biti zapunjena i u njima se neće više moći odlagati flotacijska jalovina. Flotacijsko jalovište Valja Fundata u Majdanpeku će moći i u daljoj budućnosti da zadovolji potrebe za odlaganjem flotacijske jalovine.

U flotacijsko jalovište RTH, koje je od 1985. godine u radu, do je danas deponovano oko 58,0 Mt, tj. oko 41,3 Mm3 jalovine. Po važećem projektu kao i po projektu prerade šljake u flotaciji Bor, završna kota brana i nasipa na jalovištu RTH biće 378 mnv, tj. kota uspona 372 mnv. Prema dinamici proizvodnje u flotaciji Bor, planira se prerada od 0,65 Mt/god jamske rude i 1,08 Mt/god šljake plamene peći. Kako ukupni raspoloživi akumulacioni prostor za smeštaj flotacijske jalovine u jalovištu RTH, prema geodetskim merenjima, do kote uspona 372 mnv, iznosi 2,4 Mt odn. 1,9 Mm3, može se zaključiti da je vek eksploatacije jalovišta RTH, sa gore navedenom dinamikom proizvodnje u flotaciji Bor, još samo godinu i po dana.

Flotacija Veliki Krivelj koja radi od 1982. godine do danas bez prekida ima jedno flotacijsko jalovište, sa dva polja (polje 1 i 2) i tri brane 1, 2 i 3. Jalovina iz flotacije Veliki Krivelj je u periodu od 1982. godine do kraja 1989. godine deponovana u polje 1. Zbog problema koji su se javili, izbijanje provirnih voda na spoljnoj kosini brane 1 iznad nivoa krune zaštitne brane, polje 1 je napušteno pre vremena, tj. pre nego što je iskorišćen sav prostor za deponovanje jalovine. Iz tog razloga se početkom 1990. godine prešlo na polje 2 i izgradnju peščane brane 3. Polje 2 i brana 3 su bile u operativnoj upotrebi do 2008. godine kada je akumulacioni prostor polja 2 popunjen jalovinom. Izrađena je projektna dokumentacija za sanaciju brana 1 i 2, izvršena je sanacija brana 1 i 2 i stavljeni su ponovo u funkciju brana 1 i polje 1 u kojem je ostalo neiskorišćenog akumulacionog prostora za smeštaj jalovine. Akumulacioni prostor polja 1 jalovišta Veliki Krivelj koristi se za deponovanje jalovine iz rudnika Veliki Krivelj i rudnika Cerovo po predviđenoj dinamici do njegovog potpunog zapunjenja. Dinamika proizvodnje u flotaciji Veliki Krivelj u narednom periodu biće:
– 8,6 Mt/god a od sredine 2013 godine 10,5 Mt/god prerada rude sa površinskog kop-a Veliki Krivelj i
– 2,5 Mt/god a od 2014 5,5 Mt/god sa površinskih kopov-a na rudniku Cerovo.
Kako ukupni raspoloživi akumulacioni prostor za smeštaj jalovine u jalovištu Veliki Krivelj, polje 1, prema geodetskim merenjima, do kote uspona 380 mnv, iznosi oko 32 Mt odn. 25 M m3 jalovine, može se zaključiti da je vek eksploatacije jalovišta Veliki Krivelj, polje 1, sa dinamikom proizvodnje u flotaciji Veliki Krivelj nešto više od 2 godine.

Da se ne kasni  sa rekonstrukcijom flotacije Veliki Krivelj i povećanjem kapaciteta prerade rude na 10,6 miliona tona godišnje, kako je to bilo planirano, vek eksploatacije flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj bi se skratio 1 godinu i 10 meseci.

U svetu se oko 98 % novih jalovina iz procesa pripreme i koncentracije obojenih metala kao i ugljeva tretira na novi način, pretvaraju se u pastu i kao takve odlažu. Postoje svetski poznate firme iz USA, Kanade, Australije i Evrope koje se bave projektovanjem, izradom opreme i inžinjeringom postrojenja za pravljenje paste kao i njenom odlaganju (The PasteGroup, Klohn Crippen Berger, WesTech, Dorr-Oliver Eimco, Golder Asc. (Paste Tec), Outokumpu i dr.

Danas preko 48 postrojenja u svetu za odlaganje jalovine iz procesa prerade koristi tehnologiju zgušnjavanja i odlaganja jalovine u obliku paste. Pasta tehnologija se najviše koristi za odlaganje jalovina iz procesa prerade boksita (crveni mulj), olovo-cinkanih ruda, ruda nikla, ruda zlata, a u zadnje vreme ruda bakra.

Firma Door-Oliver Eimco, koja se više godina bavi problematikom odlaganja jalovine u obliku paste kao prednosti korišćenja njenih postrojenja (opreme) za pravljenje jalovine u obliku paste i njeno odlaganje navodi:
–    maksimalni povraćaj vode u proces,
–    odlaganje sa zauzimanjem minimalne površine,
–    totalno zapunjenje pomoću paste,
–    mogućnost zapunjavanja masivnih jamskih prostorija,
–    minimalni prostor za instalaciju opreme,
–    minimalna zapremina jalovine za deponovanje,
–    transport  paste pumpama,
–    minimalno vode posle završetka odlaganja paste,
–    izostanak problema pri puštanju i zaustavljanju pumpi u cevovodima
–    minimalni problemi pri iznenadnom zaustavljanju sistema zgušnjavanja i pumpanja paste.

Sa novom tehnologijom odlaganja jalovine, u obliku paste, kompanija Barrick gold, Tanzanija, ostvarila je nekoliko važnih prednosti:
–    smanjenje kapitalnih troškova (nisu potrebna velika sredstva za početak gradnje brana),
–    zadržavanje vode blizu postrojenja za preradu,
–    smanjenje površine koja se koristi za odlaganje jalovine.
Njihovi ukupni troškovi odlaganja jalovine u obliku paste bili su oko 8 % manji od troškova koji bi nastali da su se opredelili za klasično odlaganje jalovine.

U tabeli broj 1 dato je upoređenje masa pri konvencionalnom i pasta sistemu transporta materija.

Tabela 1. Uporedna šema kretanja masa pri konvencionalnom i pasta sistemu transporta materijala

Konvencionalni sistem

Pasta

sistem

Koncentracija čvrstog

%

15

70

Specifična težina materijala (pepeo)

kg/t

2,0

2,0

Količina materijala (pepeo)

t

1.000

1.000

Potrebna voda za transport

m3

5.667

428

Ukupna količina za transport

m3

6.167

928

Iz tabele vidimo da se pri pasta sistemu transportuje 13 puta manje vode i 6,6 puta manje materija nego kod konvencionalnog sistema transporta.

Može se zaključiti da bi najbolje i sveobuhvatno rešenje za odlaganje jalovine iz flotacija RTB Bor bilo odlaganje jalovine u obliku paste na nekoj već degradiranoj površini iz više razloga:
1.    time se ne bi degradirale nove površine,
2.    mogućnost odlaganja jalovine u obliku paste na ravnim, blago kosim i kosim površinama,
3.    ukupni troškovi (investicioni i operativni) tehnologije pravljenja i odlaganja jalovine u obliku paste su manji za oko 10 % od troškova (investicioni i operativni) tehnologije odlaganja jalovine na klasičan način,
4.    lakša manipulacija povratnom vodom, kao i manji gubitak iste,
5.    smanjen rizik katastrofa – kolaps brana i oticanje jalovine i
6.    smanjen rizik zagađenja vode, vazduha i zemljišta.

Iz razloga što je vek eksploatacije flotacijskog jalovišta RTH samo još godinu i po dana, a vek eksploatacije flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj nešto više od 2 godine, mora se pod hitno početi sa testiranjem karakteristika flotacijske jalovine, planiranjem, iznalaženjem pogodnog mesta za dalje odlaganje flotacijske jalovine, kao i odabirom tehnologije tretmana i transporta iste jer je vreme testiranja, projektovanja i instalacije opreme za zgušnjavanje flotacijske jalovine oko 24 meseca, a ako nije potrebno testiranje flotacijske jalovine oko 13 meseci (podatak firme Dorr-Oliver Eimco).

MOŽE LI “ČOKA MARIN” SPASITI MAJDANPEK?

By Administrator on Thursday, September 20, 2012
Filled Under: Aktuelno

Tokom 2011. godine bilo je mnogo najava u medijima o otvaranju bogatog rudnika zlata kod Majdanpeka – rudnika Čoka Marin. U većini medijskih izveštaja govorilo se o četiri inostrane kompanije zainteresovane za koncentrate i eksploataciju u rudniku Čoka Marin. Skoro je prošla 2012. godina a od tih inostranih kompanija ni traga ni glasa. Nema ni pomena o eksploataciji bakra i zlata iz Čoka Marina. Na sve ovo podsetilo nas je pismo, potpisano od strane Zabrinutog inženjera, koje je nedavno dostavljeno Udruženju Inženjera u Rudarstvu. Pismo prenosimo u celini:

Kompleks rudnog ležišta „Čoka Marin“ se sastoji iz tri rudna tela: ČM1, ČM2 i ČM3. Ukupne do sada istražene rezerve celog kompleksa iznose oko 2,5 miliona tona rude. U ležištu su prisutna tri tipa rude: polimetalična, bakarno-sulfidna i štokverkno-impregnaciona. Godine 2010. menadžment RTB Bor je doneo odluku da, posle dugog perioda zastoja, pokrene eksploataciju polimetalične i dela masivno-sulfidne rude iz vrha rudnog tela ČM1, kojom bi se obuhvatilo samo 5 % postojećih rudnih rezervi u količini od 151,453 t srednjeg sadržaja bakra od 2.31 %, 5.78 g/t zlata, skoro 46.45 g/t srebra, ali i značajne količine olova, cinka, sumpora, kadmijuma, arsena i retkih metala. Takva koncepcija otkopavanja vrha RT „ČM1“, bez sagledavanja mogućnosti otkopavanja ostatka rude u ležištu je pogrešna sa više aspekata i predstavlja klasično raubovanje ležišta. Ne daje se odgovor na pitanje: da li će se i kako otkopavati ostatak rude u ležištu u količini od preko 2.000.000 t ?

Pomenuti koncept otkopavanja  ne predviđa da se ruda iz vrha RT „ČM1“ otkopava selektivno. Ne odvaja se onaj deo rude koji tehnološki i ekološki može ići u topionicu RTB Bor od onog koji to ne može (selektivnim otkopavanjem može se postići da 75 % ukupnih količina rude može bez problema ići u topionicu Bor). U  najvećem delu polimetalične rude ima značajnih količina retkih elemenata koji se mogu ekonomski valorizovati samo u specijalno za to napravljenim topionicama. Zbog toga tehnološki, ekonomski i ekološki nije opravdano da se eksploatiše ruda koja se ne može adekvatno valorizovati.

Projektna dokumentacija predviđa da se sva iskopana ruda preradi u flotaciji Majdanpek do koncentrata sa stepenom koncentracije 2:1 i okvirnim iskorišćenjem od 80 % i da se taj koncentrat prodaje firmi „Glencore“ (ili nekom drugom kupcu), koja će ga dalje prerađivati u novoj topionici kombinata „Kazzink“ u Kazahstanu. Na taj način bi se, po izjavama menadžmenta RTB Bor, obezbedio profit od petnaestak miliona USD.

U cilju dokazivanja napred navedene koncepcije, tokom leta 2011. god., u periodu od jula do septembra, izvršeno je otkopavanje rude u količini 1,300 t za obezbeđenje tehnološkog uzorka za flotacijsku preradu u cilju dobijanja koncentrata. Od te količine rude krajem decembra 2011. god. napravljeno je nešto preko 200 t koncentrata. Po najavama poslovodstva RTB Bor, taj koncentat je trebao biti predat firmi “Glencore” na dalju preradu u Kazahstanu. Međutim, do dana današnjeg, a prošlo je već devet meseci, taj koncentrat nije isporučen, stoji na depou, navodno nema kupca. Prava istina je da u njemu ima mnogo otrovnih supstanci (naročito arsena) zbog čega niko neće da ga preuzme. Takođe je vrlo nejasno kako se od 1,300 t rude dobilo samo 200 t koncentrata, odnosno od 1,300 t rude trebalo bi se dobiti bar 600 t koncentrata, ili, suprotno, za 200 t dobijenog koncentrata potrebno je maksimalno 500 t rude. Pitanje je gde se izgubilo dve trećine rude (ili koncentrata) iz tehnološkog uzorka?

Nova topionica bakra kompanije „Glencore“ u Kazahstanu (vidi: http://www.glencore.com/pages/a_kazzinc.htm) je izrađena po „Isasmelt“ tehnologiji i počela je sa radom septembra 2011. god., sa godišnjim kapacitetom do 370.000 t koncentrata (70,000 t bakra). Kao i u Boru, ova topionica nije predviđena  za topljenje koncentrata polimetaličnih ruda, kakva je ruda iz kape rudnog tela ČM1. U njoj se koncentrat iz RT ČM1 može preraditi ako se tretira kao jako prljav bakarno-sulfidni koncentrat, a ne kolektivni koncentrat, i to mešanjem sa drugim bakarno-sulfidnim koncentratima u odgovarajućoj razmeri i paralelnim „hvatanjem“ otrovnih materija (olova, cinka, arsena, kadmijuma i dr.). Problem je u tome što takav tretman umnogome poskupljuje metaluršku preradu. Zbog izuzetne zaprljanosti koncentrata iz RT ČM1 vrlo je izvesno da će troškovi otkopavanja, flotiranja, metalurške prerade, ali i jako dugog transporta koncentrata, premašiti prihod od dobijenih komponenti. Stoga treba nadležnima i stručnoj javnosti skrenuti pažnju na tu činjenicu. Vrlo lako se može desiti da ceo projekat eksploatacije RT ČM1 umesto olako najavljenog profita, donese gubitke RTB-u Bor.

Po navodima poslovodstva RTB Bor profit od eksploatacije vrha RT „ČM1“ bi se uložio u raskrivanje RT „Južni revir“ u rudniku bakra Majdanpek. Čak i da se desi da se od takve eksploatacije ostvari nekakav profit, njegovo usmeravanje u raskrivanje „Južnog revira“ dalo bi zanemarljivo nizak, takoreći nikakav efekat.

Strategija i koncepcija eksploatacije nije dobro osmišljena, ni tehnološki, ni ekonomski, ni ekološki. Odluka da se otkopava samo bogati vrh RT ČM1, predstavlja odluku o raubovanju ležišta, navodno da bi se brzo, ali i protivzakonito, na lak način došlo do sredstava koja bi potpomogla revitalizaciju posrnulog RBM-a. Dva puta otkopavani i prerađivani tehnološki uzorci  (jednom krajem 2004. god. a drugi put u drugom delu 2011. god.) u količini od ukupno 9,000 t rude dali su nepovoljne rezultate. Prvi tehnološki uzorak je kao samlevena ruda prerađen u borskoj topionici, bez hvatanja otrovnih materija, čime je načinjen ekološki zločin prema stanovništvu. Za koncentrat drugog tehnološkog uzorka, kao što je navedeno, do sada nije nađen kupac, leži na depou, jer je sadržaj otrovnih materija u njima bio daleko iznad dozvoljenog nivoa.

Poslednjih  mesec dana užurbano se vrši razmatranje naloga menadžmenta RTB Bor o promeni koncepta otkopavanja (uvođenje površinskog otkopavanja gornjeg dela ležišta ČM1). U momentu kada su posle dugogodišnjeg mukotrpnog perioda skoro obezbeđeni papiri i dozvole za izvođenje radova po postojećoj dokumentaciji, ta odluka liči na kupovinu vremena. Rukovodstvo RTB Bor je, verovatno, shvatilo da je plasman koncentrata dobijenih preradom rude iz RT „ČM1“ na dalju preradu skopčan sa nerešivim tehnološkim, ekonomskim i ekološkim problemima. Na drugu stranu je otežavajuća činjenica da površinska eksploatacija izaziva neuporedivo viši stepen ekoloških šteta od podzemne.

I na kraju: već su vidljive i ne mogu se sakriti velike pukotine u realizaciji postojeće strategije razvoja RTB Bor. Rudnička proizvodnja se, i pored značajnih ulaganja, ne može ni približno izdići na nivo koji je potreban da hrani topioničke kapacitete, kako postojeće, tako i novoizgrađene. Svi rudnici su u ozbiljnim, nerešivim dubiozama. Debalans između planiranih i ostvarenih parametara proizvodnje je iz godine u godinu sve veći. Sasvim je sigurno da pokretanje proizvodnje u rudniku “ČM1″ neće pomoći ni RBM-u ni RTB-u Bor, već će još više produbiti ionako preveliku dubiozu  rudničke nproizvodnje. Ovako osmišljena eksploatacija RT „Čoka Marin 1”, na žalost, ne može spasiti Majdanpek, ali mu zato može otežati već ionako pretežak položaj.

Zabrinuti inženjer

RUDNIK ZLATA ZA IZBORNU KAMPANJU

By Administrator on Monday, September 3, 2012
Filled Under: Aktuelno

 

Grupa inženjera Rudnika Bakra Bor zamolila je da objavimo sledeći tekst:

 

Kampanja za nedavne parlamentarne i predsedničke izbore je obilovala raznim neverovatnim uspesima u svim industrijskim granama, a posebno u rudarstvu. U kampanji su otvarani mnogi rudnici po Srbiji: uljni škriljci, rudnik zlata Lece, rudnik Čoka Marin kod Majdanpeka, Cerovo …
Najinteresaniji je bio rudnik zlata kod Kriveljskog Kamena blizu Bora, koji je svečano otvorio tadašnji predsednik države Srbije sa saradnicima uz kompletno poslovodstvo RTB-a. Čak je bila postavljena i mesingana tabla sa imenom glavnog projektanta, Trajče Tončića, geologa koji je i pronašao pomenuto ležište zlata kao i bogato ležište bakra u Jami Bor.

Sevali su blicevi, zujale kamere i pljuštali hvalospevi o svetloj budućnosti Bora i Srbije. Međutim, kada se slegla prašina oko izborne kampanje, tabla koja je označavala budući rudnik zlata je jednostavno nestala. Još uvek se ne zna da li je tablu neko ukrao ili je namerno sklonjena?
Poslovodstvo  RTB-a Bor na čelu sa generalnim direktorom Blagojem Spaskovskim, bilo je spremno da svo to zlato iz budućeg rudnika uloži u razvoj Srbije, koju će voditi tadašnji a sada bivši Predsednik Države. Ali da je zlato prokleto, u to se uverio i sam bivši Predsednik Srbije, od tada mu je sve krenulo nizbrdo i izgubio je sve državničke funkcije. Ali što je najgore ne bi ništa ni od rudnika zlata, nekako se poklopilo, nema zlata – nema predsednika. Da je znao Predsednik nikad ne bi dolazio na tu zlatonosnu bušotinu, koja je sada oskrnavljena, jer neki vandali su skinuli tablu tvorca ove ideje.
Pitamo se šta se desilo sa novim rudnikom zlata. Poslovodstvo RTB se ne oglašava više o ovom novom rudniku zlata. Građani Bora se opravdano pitaju da li rudnik zlata postoji samo u predizbornoj kampanji ili …?

Grupa Inženjera RBB-a

NA KOPU CEROVO – DIZEL BAGER UMESTO ELEKTRO BAGERA

By Administrator on Friday, August 31, 2012
Filled Under: Aktuelno

 

Udruženje Inženjera u Rudarstvu je dobilo dopis sa informacijom o planiranoj kupovini bagera za kop Cerovo, koje je potpisao Inženjer RTB-a. Kako je informacija u dopisu vrlo aktuelna i značajna sa aspekta rudarske struke, objavljujemo dopis u celini:

NA KOPU CEROVO – DIZEL BAGER UMESTO ELEKTRO BAGERA

Da li to postaje prakasa da se  u RTB Bor i pored tolikog broja stručnih ljudi, oprema bira i kupuje isključivo prema želji generalnog direktora Blagoja Spaskovskog, čak, i kad za to ne postoje opravdani razlozi? Generalni direktor često zog toga dolazi u sukob sa komisijom za izbor opreme, ali on onda na njih vrši strahoviti pritisak, dok god oni ne odluče kako on to hoće, (primer: tako je kupljena dizel bušilica za Majdanpek). A ako neko iz komisije za izbor opreme to neće da prihvati, on ga zameni, i u komisiju stavi nekog drugog ko će to poslušno da odradi.
Pitam se zašto generalni direktor RTB-a Bor, po ko zna koji put pokušava da ubedi komisiju za izbor opreme, da se kupi dizel bager za kop Cerovo, a ne elektro bager, kako je to rudarskim projektom otkopavanja i predviđeno.
Opšte je poznata činjenica da su dizel bageri u prednosti na rudnicima samo gde ne postoji električna energija, i da su oni tada odgovarajuće rešenje. Za kop Cerovo izbor dizel bagera nema nikakvog smisla, ako se zna da na kopu postoji instalirana elektro mreža i da na kopu već radi jedan elektro bager. Isto tako se zna da je utovar sa dizel bagerima skuplji po toni utovarenog materijala u odnosu na utovar sa elektro bagerima istog kapaciteta.
Zašto je utovar dizel bagerima skuplji?
Postoji više razloga, ali osnovni su:
•    dizel gorivo je skuplje nego el.energija, kao pogonska energija po jedinici ostvarenog rada,
•    Opsluživanje i namirivanje dizel bagera je složenije i skuplje nego elektro bagera,
•    Za namirivanje dizel bagera gorivom, potrebno je kupiti cisternu za gorivo,
•    Troškovi rada cisterne za gorivo su: potrebni su radnici – vozači cisterne, održavanje i servisiranje cisterne, normativni materijal za rad cisterne i dr.,
•    Skuplje je servisiranje i održavanje dizel motora, nego elektro motora za pogon bagera, i td i td.
Sve to je navela četvoročlana stručna grupa RBB-a, u svom izveštaju. Stručna grupa, sastavljena od Zamenika direktora RBB-a za proizvodnju, Zamenika direktora RBB-a za razvoj i investicije, Upravnika površinskog kopa Veliki Krivelj i Rukovodioca sektora za plan i analizu proizvodnje RBB-a, sa izveštajem je upoznala komisiju za izbor bagera i poslovodstvo.
 U tom Izveštaju jasno je navedeno da je dizel bager nepovoljnija varijanta u odnosu na elektro bager. Međutim, direktor Spaskovski vrši strašan pritisak da se kupi dizel bager, a da se pomenuti izveštaj stručne grupe baci i da to komisija ne koristi prilikom izbora bagera. Razlozi za ovakvo ponašanje generalnog direktora su potpuno nejasni i pored toga što on navodi da zbog toga što je nabavna cena manja za dizel bager nego što  je za elektro bager, komisija mora da izabere dizel bager. Kao da je nabavna cena jedini uslov kada se bira oprema, a da sve ostalo treba zanemarirti, što je naravno pogrešno.
 Zašto  to direktor RTB-a radi, to on zna najbolje, a mi inženjeri iz struke, možemo samo da nagađamo?!
Inženjer RTB-a

 

IZBORI U SAMOSTALNOM SINDIKATU RBB

By Administrator on Monday, August 27, 2012
Filled Under: Aktuelno

Udruženje Inženjera u Rudarstvu nedavno je dobilo pismo od jednog člana Samostalnog Sindikata Rudnika Bakra Bor sa molbom da pismo objavimo na našem sajtu. Pismo je sledeće sadržine:

Dana 22. 08. 2012 godine održani su vanredni izbori na svim nivoima u samostalnom sindikatu RBB.
Do izbora je došlo naglo, nenadano, a poneko veruje i pod pritiskom.
Iz zapisnika sa 45. vanredne sednice (u prilogu) može se izvući zaključak da li je bilo pritiska i ako jeste čiji je pritisak bio.
Izbori su bili i prošli, izabrani su poverenici za pogone i članovi skupštine.
Dana 28.08.2012 godine održaće se izbor za predsednika samostalnog sindikata, a jedini kandidat je Ljubiša Miljković, sadašnji poverenik samostalnog sindikata.
Postavljaju se mnoga pitanja, od kojih su neka manje neka više važna.
Jedna od važnijih pitanja pred sutrašnju skupštinu i izbor predsednika samostalnog sindikata RBB su:
1.    da li je u ovom trenutku trebalo da dođe do novih izbora?
2.    da li su izbori u samostalnom sindikatu RBB namešteni i ako jesu zbog čega su namešteni?
3.    da li će 28.08.2012 godine za predsednika da bude postavljen Ljubiša Miljković?
4.    zbog čega je važno da predsednik bude Ljubiša Miljković?
5.    da li će novo rukovodstvo samostalnog sindikata da radi za članstvo i radnike RBB ili za poslovodstvo?
Odgovore na ova pitanja dajte sami a vreme će pokazati da li ste bili u pravu ili ne!