MOŽE LI “ČOKA MARIN” SPASITI MAJDANPEK?

By Administrator on Thursday, September 20, 2012
Filled Under: Aktuelno

Tokom 2011. godine bilo je mnogo najava u medijima o otvaranju bogatog rudnika zlata kod Majdanpeka – rudnika Čoka Marin. U većini medijskih izveštaja govorilo se o četiri inostrane kompanije zainteresovane za koncentrate i eksploataciju u rudniku Čoka Marin. Skoro je prošla 2012. godina a od tih inostranih kompanija ni traga ni glasa. Nema ni pomena o eksploataciji bakra i zlata iz Čoka Marina. Na sve ovo podsetilo nas je pismo, potpisano od strane Zabrinutog inženjera, koje je nedavno dostavljeno Udruženju Inženjera u Rudarstvu. Pismo prenosimo u celini:

Kompleks rudnog ležišta „Čoka Marin“ se sastoji iz tri rudna tela: ČM1, ČM2 i ČM3. Ukupne do sada istražene rezerve celog kompleksa iznose oko 2,5 miliona tona rude. U ležištu su prisutna tri tipa rude: polimetalična, bakarno-sulfidna i štokverkno-impregnaciona. Godine 2010. menadžment RTB Bor je doneo odluku da, posle dugog perioda zastoja, pokrene eksploataciju polimetalične i dela masivno-sulfidne rude iz vrha rudnog tela ČM1, kojom bi se obuhvatilo samo 5 % postojećih rudnih rezervi u količini od 151,453 t srednjeg sadržaja bakra od 2.31 %, 5.78 g/t zlata, skoro 46.45 g/t srebra, ali i značajne količine olova, cinka, sumpora, kadmijuma, arsena i retkih metala. Takva koncepcija otkopavanja vrha RT „ČM1“, bez sagledavanja mogućnosti otkopavanja ostatka rude u ležištu je pogrešna sa više aspekata i predstavlja klasično raubovanje ležišta. Ne daje se odgovor na pitanje: da li će se i kako otkopavati ostatak rude u ležištu u količini od preko 2.000.000 t ?

Pomenuti koncept otkopavanja  ne predviđa da se ruda iz vrha RT „ČM1“ otkopava selektivno. Ne odvaja se onaj deo rude koji tehnološki i ekološki može ići u topionicu RTB Bor od onog koji to ne može (selektivnim otkopavanjem može se postići da 75 % ukupnih količina rude može bez problema ići u topionicu Bor). U  najvećem delu polimetalične rude ima značajnih količina retkih elemenata koji se mogu ekonomski valorizovati samo u specijalno za to napravljenim topionicama. Zbog toga tehnološki, ekonomski i ekološki nije opravdano da se eksploatiše ruda koja se ne može adekvatno valorizovati.

Projektna dokumentacija predviđa da se sva iskopana ruda preradi u flotaciji Majdanpek do koncentrata sa stepenom koncentracije 2:1 i okvirnim iskorišćenjem od 80 % i da se taj koncentrat prodaje firmi „Glencore“ (ili nekom drugom kupcu), koja će ga dalje prerađivati u novoj topionici kombinata „Kazzink“ u Kazahstanu. Na taj način bi se, po izjavama menadžmenta RTB Bor, obezbedio profit od petnaestak miliona USD.

U cilju dokazivanja napred navedene koncepcije, tokom leta 2011. god., u periodu od jula do septembra, izvršeno je otkopavanje rude u količini 1,300 t za obezbeđenje tehnološkog uzorka za flotacijsku preradu u cilju dobijanja koncentrata. Od te količine rude krajem decembra 2011. god. napravljeno je nešto preko 200 t koncentrata. Po najavama poslovodstva RTB Bor, taj koncentat je trebao biti predat firmi “Glencore” na dalju preradu u Kazahstanu. Međutim, do dana današnjeg, a prošlo je već devet meseci, taj koncentrat nije isporučen, stoji na depou, navodno nema kupca. Prava istina je da u njemu ima mnogo otrovnih supstanci (naročito arsena) zbog čega niko neće da ga preuzme. Takođe je vrlo nejasno kako se od 1,300 t rude dobilo samo 200 t koncentrata, odnosno od 1,300 t rude trebalo bi se dobiti bar 600 t koncentrata, ili, suprotno, za 200 t dobijenog koncentrata potrebno je maksimalno 500 t rude. Pitanje je gde se izgubilo dve trećine rude (ili koncentrata) iz tehnološkog uzorka?

Nova topionica bakra kompanije „Glencore“ u Kazahstanu (vidi: http://www.glencore.com/pages/a_kazzinc.htm) je izrađena po „Isasmelt“ tehnologiji i počela je sa radom septembra 2011. god., sa godišnjim kapacitetom do 370.000 t koncentrata (70,000 t bakra). Kao i u Boru, ova topionica nije predviđena  za topljenje koncentrata polimetaličnih ruda, kakva je ruda iz kape rudnog tela ČM1. U njoj se koncentrat iz RT ČM1 može preraditi ako se tretira kao jako prljav bakarno-sulfidni koncentrat, a ne kolektivni koncentrat, i to mešanjem sa drugim bakarno-sulfidnim koncentratima u odgovarajućoj razmeri i paralelnim „hvatanjem“ otrovnih materija (olova, cinka, arsena, kadmijuma i dr.). Problem je u tome što takav tretman umnogome poskupljuje metaluršku preradu. Zbog izuzetne zaprljanosti koncentrata iz RT ČM1 vrlo je izvesno da će troškovi otkopavanja, flotiranja, metalurške prerade, ali i jako dugog transporta koncentrata, premašiti prihod od dobijenih komponenti. Stoga treba nadležnima i stručnoj javnosti skrenuti pažnju na tu činjenicu. Vrlo lako se može desiti da ceo projekat eksploatacije RT ČM1 umesto olako najavljenog profita, donese gubitke RTB-u Bor.

Po navodima poslovodstva RTB Bor profit od eksploatacije vrha RT „ČM1“ bi se uložio u raskrivanje RT „Južni revir“ u rudniku bakra Majdanpek. Čak i da se desi da se od takve eksploatacije ostvari nekakav profit, njegovo usmeravanje u raskrivanje „Južnog revira“ dalo bi zanemarljivo nizak, takoreći nikakav efekat.

Strategija i koncepcija eksploatacije nije dobro osmišljena, ni tehnološki, ni ekonomski, ni ekološki. Odluka da se otkopava samo bogati vrh RT ČM1, predstavlja odluku o raubovanju ležišta, navodno da bi se brzo, ali i protivzakonito, na lak način došlo do sredstava koja bi potpomogla revitalizaciju posrnulog RBM-a. Dva puta otkopavani i prerađivani tehnološki uzorci  (jednom krajem 2004. god. a drugi put u drugom delu 2011. god.) u količini od ukupno 9,000 t rude dali su nepovoljne rezultate. Prvi tehnološki uzorak je kao samlevena ruda prerađen u borskoj topionici, bez hvatanja otrovnih materija, čime je načinjen ekološki zločin prema stanovništvu. Za koncentrat drugog tehnološkog uzorka, kao što je navedeno, do sada nije nađen kupac, leži na depou, jer je sadržaj otrovnih materija u njima bio daleko iznad dozvoljenog nivoa.

Poslednjih  mesec dana užurbano se vrši razmatranje naloga menadžmenta RTB Bor o promeni koncepta otkopavanja (uvođenje površinskog otkopavanja gornjeg dela ležišta ČM1). U momentu kada su posle dugogodišnjeg mukotrpnog perioda skoro obezbeđeni papiri i dozvole za izvođenje radova po postojećoj dokumentaciji, ta odluka liči na kupovinu vremena. Rukovodstvo RTB Bor je, verovatno, shvatilo da je plasman koncentrata dobijenih preradom rude iz RT „ČM1“ na dalju preradu skopčan sa nerešivim tehnološkim, ekonomskim i ekološkim problemima. Na drugu stranu je otežavajuća činjenica da površinska eksploatacija izaziva neuporedivo viši stepen ekoloških šteta od podzemne.

I na kraju: već su vidljive i ne mogu se sakriti velike pukotine u realizaciji postojeće strategije razvoja RTB Bor. Rudnička proizvodnja se, i pored značajnih ulaganja, ne može ni približno izdići na nivo koji je potreban da hrani topioničke kapacitete, kako postojeće, tako i novoizgrađene. Svi rudnici su u ozbiljnim, nerešivim dubiozama. Debalans između planiranih i ostvarenih parametara proizvodnje je iz godine u godinu sve veći. Sasvim je sigurno da pokretanje proizvodnje u rudniku “ČM1″ neće pomoći ni RBM-u ni RTB-u Bor, već će još više produbiti ionako preveliku dubiozu  rudničke nproizvodnje. Ovako osmišljena eksploatacija RT „Čoka Marin 1”, na žalost, ne može spasiti Majdanpek, ali mu zato može otežati već ionako pretežak položaj.

Zabrinuti inženjer

RUDNIK ZLATA ZA IZBORNU KAMPANJU

By Administrator on Monday, September 3, 2012
Filled Under: Aktuelno

 

Grupa inženjera Rudnika Bakra Bor zamolila je da objavimo sledeći tekst:

 

Kampanja za nedavne parlamentarne i predsedničke izbore je obilovala raznim neverovatnim uspesima u svim industrijskim granama, a posebno u rudarstvu. U kampanji su otvarani mnogi rudnici po Srbiji: uljni škriljci, rudnik zlata Lece, rudnik Čoka Marin kod Majdanpeka, Cerovo …
Najinteresaniji je bio rudnik zlata kod Kriveljskog Kamena blizu Bora, koji je svečano otvorio tadašnji predsednik države Srbije sa saradnicima uz kompletno poslovodstvo RTB-a. Čak je bila postavljena i mesingana tabla sa imenom glavnog projektanta, Trajče Tončića, geologa koji je i pronašao pomenuto ležište zlata kao i bogato ležište bakra u Jami Bor.

Sevali su blicevi, zujale kamere i pljuštali hvalospevi o svetloj budućnosti Bora i Srbije. Međutim, kada se slegla prašina oko izborne kampanje, tabla koja je označavala budući rudnik zlata je jednostavno nestala. Još uvek se ne zna da li je tablu neko ukrao ili je namerno sklonjena?
Poslovodstvo  RTB-a Bor na čelu sa generalnim direktorom Blagojem Spaskovskim, bilo je spremno da svo to zlato iz budućeg rudnika uloži u razvoj Srbije, koju će voditi tadašnji a sada bivši Predsednik Države. Ali da je zlato prokleto, u to se uverio i sam bivši Predsednik Srbije, od tada mu je sve krenulo nizbrdo i izgubio je sve državničke funkcije. Ali što je najgore ne bi ništa ni od rudnika zlata, nekako se poklopilo, nema zlata – nema predsednika. Da je znao Predsednik nikad ne bi dolazio na tu zlatonosnu bušotinu, koja je sada oskrnavljena, jer neki vandali su skinuli tablu tvorca ove ideje.
Pitamo se šta se desilo sa novim rudnikom zlata. Poslovodstvo RTB se ne oglašava više o ovom novom rudniku zlata. Građani Bora se opravdano pitaju da li rudnik zlata postoji samo u predizbornoj kampanji ili …?

Grupa Inženjera RBB-a