MINIRANJE NA POVRŠINSKIM KOPOVIMA – Prof. Dr. Milenko Savić

By Administrator on Wednesday, November 22, 2017
Filled Under: Aktuelno

 

Prof. dr. Milenko Savić je svoju knjigu “Miniranje na površinskim kopovima” učinio dostupnom bez nadoknade svim zainteresovanim inženjerima. Knjigu možete skinuti na sledećem linku:

udruzenjeir.org/download/Miniranje%20na%20povrsinskim%20kopovima.pdf

ABSTRACT

Ključne reči: Miniranje, Eksplozivi, Sredstva za iniciranje, Miniranje na kopovima, Drobljenje
stena eksplozivom, Etažno miniranje

Knjiga „Miniranje na površinskim kopovima“ je knjiga koja značajno smanjuje raskorak
između literature na srpskom jeziku iz ove oblasti i teorije i prakse miniranja na
površinskim kopovima u svetu.

Knjiga obrađuje svu neophodnu materiju za primenu miniranja na kopovima, kao:
– Sredstva za miniranje: eksplozivi i sredstva za iniciranje sa njihovim
karakteristikama,
– Neophodnu teoriju za razumevanje procesa reakcije eksploziva: eksplozije i
njihovo dejstvo na okolnu stensku masu, teorije drobljenja i zakonitosti
drobljena stenske mase eksplozivom,
– Tehnologija miniranja na površinskim kopovima: proizvodno (primarno–
etažno) miniranje, obodno miniranje za obradu etažnih kontura, sekundarno
miniranje kod drobljenja i odsecanja blokova, izrade kanala i sl,
– Zaštita ljudi i objekata od nepoželjnih efekata miniranja.

Knjiga je objavljena u izdanju Instituta za bakar u Boru, 2000. godine, a ovde je dat korigovan tekst te knjige.

Be Sociable, Share!

In memoriam

By Administrator on Wednesday, November 25, 2015
Filled Under: Obaveštenja

24. 11. 2015. godine, posle teške bolesti, preminuo je dr Milan Dejanovski, diplomirani inženjer metalurgije.

Rođen je 22. 04. 1951. godine u Boru. Diplomirao je na Rudarsko metalurškom fakultetu u Boru, na metalurškom odseku, 1978. godine. 2013. godine odbranio doktorsku disertaciju na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta sa temom: “Kulturne vrednosti i strategijsko upravljanje”, i stekao zvanje doktor ekonomskih nauka.

Posle prvog zaposlenja u Topionici i rafinaciji u Boru 1979. godine, prošao je razvojni put od inženjera tehnologa u pogonu do direktora TIR-a i zamenika generalnog direktora RTB-a.

Bio je član Udruzenja inženjera u rudarstvu od osnivanja i veliki borac za istinu i zaštitu inženjerske struke.

Milan Dejanovski sahranjen je 25. 11. 2015. godine u Boru.

Njegovi prijatelji i kolege sećaće ga se kao dobrog čoveka i izvrsnog stučnjaka.

Be Sociable, Share!

Redovna godišnja skupština Udruženja

By Administrator on Monday, April 14, 2014
Filled Under: Vesti

Peta redovna godišnja skupština Udruženja inženjera u rudarstvu održana je 12. aprila 2014. u Boru. Prisutni članovi udruženja usvojili su izveštaj o radu udruženja u prethodnom periodu i završni finansijski izveštaj.  Skupština je usvojila predlog da se mandat članova Upravnog odbora udruženja produži na još 2 godine.

skupstina 2014

Nakon rassprave o planu rada u narednom periodu, usvojen je plan rada i aktivnosti. Planom rada predviđa se aktivnije učešće članova udruženja na naučnim i stručnim skupovima, kao i aktivnije učešće Udruženja u radu novoformiranog Udruženja za unapređenje rudarske struke i nauke.

Be Sociable, Share!

Peta redovna godišnja Skupština Udruženja

By Administrator on Saturday, March 29, 2014
Filled Under: Aktuelno, Obaveštenja

logo IR color CIR

Peta redovna godišnja Skupština Udruženja Inženjera u Rudarstvu biće održana 12.04.2014. godine,  u ulici Kralja Petra I, br. 16 – tržni centar “Kocka”, u Boru, sa početkom u 12h.

Be Sociable, Share!

Obaveštenje

By Administrator on Thursday, December 12, 2013
Filled Under: Obaveštenja, Vesti

sl1

Član Udruženja inženjera u rudarstvu mr Milan Dejanovski je dana 15. novembra 2013. godine odbranio doktorsku disertaciju na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta sa temom: “Kulturne vrednosti i strategijsko upravljanje”, i stekao zvanje doktor ekonomskih nauka.

Be Sociable, Share!

In memoriam

By Administrator on Tuesday, July 2, 2013
Filled Under: Obaveštenja

29. 06. 2013. godine iznenada je preminuo dr Zdravko Ljubić, profesor Tehničkog fakulteta u Boru u penziji.

Posle prvog zaposlenja u rudniku Mezdreja, profesor Ljubić svoju profesionalnu karijeru nastavio je u Institutu za bakar u Boru, a završio na Tehničkom fakultetu u Boru, u zvanju redovnog profesora. Oblasti njegovog interesovanja bile su površinska eksploatacija mineralnih sirovina i odvodnjavanje rudnika.

Bio je član Udruzenja inženjera u rudarstvu od osnivanja.

Profesor Ljubić sahranjen je 30. 06. 2013. godine na Zapadnom groblju u Knjaževcu.

Njegovi studenti i kolege sećaće ga se kao dobrog čoveka i izvrsnog stučnjaka.

Be Sociable, Share!

Skupština Udruženja Inženjera u Rudarstvu

By Administrator on Friday, May 3, 2013
Filled Under: Vesti

Redovna godišnja skupština Udruženja inženjera u rudarstvu održana je 20. aprila u Boru. Prisutni članovi udruženja usvojili su izveštaj o radu udruženja u prethodnom periodu i završni finansijski izveštaj. Takođe, usvojen je i plan rada i aktivnosti u narednom periodu.

IMAG0338a

Nakon završetka oficijelnog dela skupštine mr Aleksandar Petković održao je predavanje na temu: Analiza trendova ponude i tražnje bakra u svetu (Analiza trendova bakra).

Po završetku predavanja nastavljeno je druženje prisutnih članova uz prigodan koktel.

Be Sociable, Share!

Redovna godišnja Skupština Udruženja Inženjera u Rudarstvu

By Administrator on Monday, April 1, 2013
Filled Under: Obaveštenja

 

Redovna godišnja Skupština Udruženja Inženjera u Rudarstvu biće održana 20.04.2013. godine,  u ulici Kralja Petra I, br. 16 – tržni centar “Kocka”, sa početkom u 13h.

Be Sociable, Share!

Odgovori Ministarstva rudarstva na zahtev B92

By Administrator on Wednesday, February 13, 2013
Filled Under: Vesti

Ministartvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja nedavno je objavilo odgovore na zahtev televizije B92 na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja:

rtb kop

1. Da li je preduzeće RTB Bor platilo naknadu za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa u 2012. godini. Molimo Vas da nam dostavite podatak i da li je u 2012. godini bilo uplata koje se odnose na predhodni period kada ovo preduzeće nije platilo naknadu (2009. i 2010. godine)

Na osnovu evidencije ukupnog duga po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa za RTB Bor dostavljamo Vam sledeće:

RTB BOR GRUPA Rudnik bakra Bor- u restrukturiranju

Na osnovu člana 16. Zakona o rudarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 44/95, 34/06 i 104/09) za korišćenje metaličnih mineralnih sirovina plaća se naknada 3% od neto prihoda topionice. Članom 136. Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS”, broj 88/11), koji je stupio na snagu 03.12.2011. godine, utvrđen je  novi iznos naknade u visini od 5% od neto prihoda topionice. RTB Bor Rudnik bakra Bor je na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina izvršio sledeće uplate:

  • u 2007. godini uplatio  63,3 miliona dinara
  • u 2008. godini uplatio  46,7 miliona dinara
  • u 2009. godini nije bilo uplata
  • u 2010. godini nije ništa plaćeno na ime duga
  • u 2011. godini uplaćeno je 55 miliona dinara
  • u 2012. godini nije bilo uplata

RTB BOR GRUPA Rudnik bakra Majdanpek- u restrukturiranju

Na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina izvršio sledeće uplate:

  • u 2007. godini uplatio  31,1 miliona dinara
  • u 2008. godini uplatio  34,4 miliona dinara
  • u 2009. godini nije bilo uplata
  • u 2010. godini nije bilo uplata
  • u 2011. godini uplaćeno je 80 miliona dinara
  • u 2012. godini nije bilo uplata

 S obzirom da Rudnik bakra Bor i Rudnik bakra Majdanpek, kao sastavni delovi RTB BOR Grupe nisu izvršili uplatu naknade za navedeni period, u skladu sa članom 6. Pravilnika o načinu plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina („Službeni glasnik RS”,broj 102/06) Sektor za rudarstvo i geologiju više puta je opominjao preduzeće na njegovu zakonsku obavezu da izvrši predmetne uplate.

  Pored toga Sektor rudarstva i geologije se obratio Agenciji za privatizaciju kada je prijavilo potraživanja i tražilo instrukciju za dalje postupanje  za preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja, među kojima je i RTB BOR Grupa.

U pismenom odgovoru Agencije za privatizaciju dobijeno je obaveštenje da nije moguće izvršiti prinudnu naplatu preduzećima koji su u procesu restrtukturiranja, ali da je shodno Zakonu o privatizaciji preduzeće u obavezi da saglasno svojim mogućnostima treba da izvršava svoje obaveze.

Stoga je RTB Bor Grupa dopisom zatražila od Ministarstva da obaveze za 2009, 2010. i 2011. godinu budu predmet posebnog regulisanja, a da obaveze po osnovu naknade za 2012. godinu počnu da se mesečno plaćaju i da budu predmet posebnog Protokola.

 2. Koliko je firma Jugo Kaolin koja je u procesu privatizacije 2010. godine kupila pogon Belorečki peščar iz sastva RTB Bor platila naknadu za korišćenje mineralnih sirovina i geotremalnih resursa Belorečkog peščara u 2011. i 2012. godini.

  Privredno društvo “Jugo-Kaolin“ d.o.o iz Beograda rešenjem Ministrastva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja br. 310-02-447/2011-14 od 19.07.2011. godine odobren je nastavak eksploatacije kvarcnog peščara na eksploatacionom polju “Deo“ Donja Bela Reka kod Bora, a na osnovu člana 2. Ugovora o prenosu odobrenja za eksploataciju kvarcnog peščara na eksploatacionom polju “Deo“ Donja Bela Reka kod Bora.

Naime, privredno društvo “Jugo-Kaolin“ d.o.o iz Beograda zaključilo je dana 09.12.2010. godine Ugovor o prodaji imovinske celine “Belorečki peščar“ i Ugovor o prenosu odobrenja za eksploataciju sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Agencijom za privatizaciju, Republikom Srbijom i RTB Bor Grupom- Rudnici bakra Bor d.o.o u restrukturiranju, kojima je određeno da Ministrstvo prenosi, uz saglasnost prodavca i Agencije, i uz predhodnu saglasnost Vlade Republike Srbije, a kupac stiče odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina na eksploatacionom polju “Deo“ Donja Bela Reka kod Bora.

Na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina preduzeće “Jugo-Kaolin“ d.o.o iz Beograda izvršilo je sledeće uplate:

 – u 2011. godini (III i IV kvartal) uplaćeno je 789.300 dinara

– u 2012. godini uplaćeno je 1.638.805 dinara.

   Shodno tome,preduzeće “Jugo-Kaolin“ d.o.o po osnovu naknade je izmirilo svoje obaveze od 2.428.105 dinara.

Preuzeto sa sajta MPRRPP: Link

Be Sociable, Share!

Odlaganje flotacijske jalovine u rudnicima RTB Bor Grupe

By Administrator on Sunday, November 4, 2012
Filled Under: Aktuelno, Članci

U bližoj budućnosti najveći problem i izazov RTB Bor Grupe u delu pripreme mineralnih sirovina neće biti zastarela oprema i tehnologija prerade, povećani sadržaji oksidnog bakra u rudi,  niski sadržaji bakra u rudi, zahtevi tržišta za kvalitetom koncentrata bakra od 20 % i više ili povećanje iskorišćenja bakra iz rude, već nemogućnost daljeg odlaganja flotacijske jalovine.

Proces prerade mineralnih sirovina je jedan od najsloženijih procesa u rudarstvu koji se sastoji iz više podeljenih delova, podcelina, koji su u sprezi. Od drobljenja, preko mlevenja, flotiranja, do odlaganja flotacijske jalovine, ako dođe do zastoja u bilo kom delu procesa dolazi do zastoja i ostalih delova, tj. do zastoja celokupnog procesa prerade. Iz tog razloga, nemogućnost daljeg odlaganja flotacijske jalovine u budućnosti, može dovesti do prekida proizvodnje u delu pripreme mineralnih sirovine, pa i šire, u celom rudniku.

Prilikom flotiranja rude bakra u okviru RTB Bor, rudnika Jama Bor, rudnika Veliki Krivelj, rudnika Cerovo, rudnika u Majdanpeku, kao i tehnogene sirovine šljake plamene peći, stvaraju se velike količine flotacijske jalovine i ona se kao otpadni materijal odlaže na posebno za to određeno mesto u industrijskom krugu. Na taj način su nastala flotacijska jalovišta RTB Bor, staro flotacijsko jalovište u Boru, koje više nije u operativnoj upotrebi, i flotacijska jalovišta RTH, Veliki Krivelj i Valja Fundata u Majdanpeku koja su u operativnoj upotrebi.

Flotacijska jalovišta, RTH i Veliki Krivelj, koja su u operativnoj upotrebi, tj. u radu, pri kraju su svoje eksploatacije i uskoro će biti zapunjena i u njima se neće više moći odlagati flotacijska jalovina. Flotacijsko jalovište Valja Fundata u Majdanpeku će moći i u daljoj budućnosti da zadovolji potrebe za odlaganjem flotacijske jalovine.

U flotacijsko jalovište RTH, koje je od 1985. godine u radu, do je danas deponovano oko 58,0 Mt, tj. oko 41,3 Mm3 jalovine. Po važećem projektu kao i po projektu prerade šljake u flotaciji Bor, završna kota brana i nasipa na jalovištu RTH biće 378 mnv, tj. kota uspona 372 mnv. Prema dinamici proizvodnje u flotaciji Bor, planira se prerada od 0,65 Mt/god jamske rude i 1,08 Mt/god šljake plamene peći. Kako ukupni raspoloživi akumulacioni prostor za smeštaj flotacijske jalovine u jalovištu RTH, prema geodetskim merenjima, do kote uspona 372 mnv, iznosi 2,4 Mt odn. 1,9 Mm3, može se zaključiti da je vek eksploatacije jalovišta RTH, sa gore navedenom dinamikom proizvodnje u flotaciji Bor, još samo godinu i po dana.

Flotacija Veliki Krivelj koja radi od 1982. godine do danas bez prekida ima jedno flotacijsko jalovište, sa dva polja (polje 1 i 2) i tri brane 1, 2 i 3. Jalovina iz flotacije Veliki Krivelj je u periodu od 1982. godine do kraja 1989. godine deponovana u polje 1. Zbog problema koji su se javili, izbijanje provirnih voda na spoljnoj kosini brane 1 iznad nivoa krune zaštitne brane, polje 1 je napušteno pre vremena, tj. pre nego što je iskorišćen sav prostor za deponovanje jalovine. Iz tog razloga se početkom 1990. godine prešlo na polje 2 i izgradnju peščane brane 3. Polje 2 i brana 3 su bile u operativnoj upotrebi do 2008. godine kada je akumulacioni prostor polja 2 popunjen jalovinom. Izrađena je projektna dokumentacija za sanaciju brana 1 i 2, izvršena je sanacija brana 1 i 2 i stavljeni su ponovo u funkciju brana 1 i polje 1 u kojem je ostalo neiskorišćenog akumulacionog prostora za smeštaj jalovine. Akumulacioni prostor polja 1 jalovišta Veliki Krivelj koristi se za deponovanje jalovine iz rudnika Veliki Krivelj i rudnika Cerovo po predviđenoj dinamici do njegovog potpunog zapunjenja. Dinamika proizvodnje u flotaciji Veliki Krivelj u narednom periodu biće:
– 8,6 Mt/god a od sredine 2013 godine 10,5 Mt/god prerada rude sa površinskog kop-a Veliki Krivelj i
– 2,5 Mt/god a od 2014 5,5 Mt/god sa površinskih kopov-a na rudniku Cerovo.
Kako ukupni raspoloživi akumulacioni prostor za smeštaj jalovine u jalovištu Veliki Krivelj, polje 1, prema geodetskim merenjima, do kote uspona 380 mnv, iznosi oko 32 Mt odn. 25 M m3 jalovine, može se zaključiti da je vek eksploatacije jalovišta Veliki Krivelj, polje 1, sa dinamikom proizvodnje u flotaciji Veliki Krivelj nešto više od 2 godine.

Da se ne kasni  sa rekonstrukcijom flotacije Veliki Krivelj i povećanjem kapaciteta prerade rude na 10,6 miliona tona godišnje, kako je to bilo planirano, vek eksploatacije flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj bi se skratio 1 godinu i 10 meseci.

U svetu se oko 98 % novih jalovina iz procesa pripreme i koncentracije obojenih metala kao i ugljeva tretira na novi način, pretvaraju se u pastu i kao takve odlažu. Postoje svetski poznate firme iz USA, Kanade, Australije i Evrope koje se bave projektovanjem, izradom opreme i inžinjeringom postrojenja za pravljenje paste kao i njenom odlaganju (The PasteGroup, Klohn Crippen Berger, WesTech, Dorr-Oliver Eimco, Golder Asc. (Paste Tec), Outokumpu i dr.

Danas preko 48 postrojenja u svetu za odlaganje jalovine iz procesa prerade koristi tehnologiju zgušnjavanja i odlaganja jalovine u obliku paste. Pasta tehnologija se najviše koristi za odlaganje jalovina iz procesa prerade boksita (crveni mulj), olovo-cinkanih ruda, ruda nikla, ruda zlata, a u zadnje vreme ruda bakra.

Firma Door-Oliver Eimco, koja se više godina bavi problematikom odlaganja jalovine u obliku paste kao prednosti korišćenja njenih postrojenja (opreme) za pravljenje jalovine u obliku paste i njeno odlaganje navodi:
–    maksimalni povraćaj vode u proces,
–    odlaganje sa zauzimanjem minimalne površine,
–    totalno zapunjenje pomoću paste,
–    mogućnost zapunjavanja masivnih jamskih prostorija,
–    minimalni prostor za instalaciju opreme,
–    minimalna zapremina jalovine za deponovanje,
–    transport  paste pumpama,
–    minimalno vode posle završetka odlaganja paste,
–    izostanak problema pri puštanju i zaustavljanju pumpi u cevovodima
–    minimalni problemi pri iznenadnom zaustavljanju sistema zgušnjavanja i pumpanja paste.

Sa novom tehnologijom odlaganja jalovine, u obliku paste, kompanija Barrick gold, Tanzanija, ostvarila je nekoliko važnih prednosti:
–    smanjenje kapitalnih troškova (nisu potrebna velika sredstva za početak gradnje brana),
–    zadržavanje vode blizu postrojenja za preradu,
–    smanjenje površine koja se koristi za odlaganje jalovine.
Njihovi ukupni troškovi odlaganja jalovine u obliku paste bili su oko 8 % manji od troškova koji bi nastali da su se opredelili za klasično odlaganje jalovine.

U tabeli broj 1 dato je upoređenje masa pri konvencionalnom i pasta sistemu transporta materija.

Tabela 1. Uporedna šema kretanja masa pri konvencionalnom i pasta sistemu transporta materijala

Konvencionalni sistem

Pasta

sistem

Koncentracija čvrstog

%

15

70

Specifična težina materijala (pepeo)

kg/t

2,0

2,0

Količina materijala (pepeo)

t

1.000

1.000

Potrebna voda za transport

m3

5.667

428

Ukupna količina za transport

m3

6.167

928

Iz tabele vidimo da se pri pasta sistemu transportuje 13 puta manje vode i 6,6 puta manje materija nego kod konvencionalnog sistema transporta.

Može se zaključiti da bi najbolje i sveobuhvatno rešenje za odlaganje jalovine iz flotacija RTB Bor bilo odlaganje jalovine u obliku paste na nekoj već degradiranoj površini iz više razloga:
1.    time se ne bi degradirale nove površine,
2.    mogućnost odlaganja jalovine u obliku paste na ravnim, blago kosim i kosim površinama,
3.    ukupni troškovi (investicioni i operativni) tehnologije pravljenja i odlaganja jalovine u obliku paste su manji za oko 10 % od troškova (investicioni i operativni) tehnologije odlaganja jalovine na klasičan način,
4.    lakša manipulacija povratnom vodom, kao i manji gubitak iste,
5.    smanjen rizik katastrofa – kolaps brana i oticanje jalovine i
6.    smanjen rizik zagađenja vode, vazduha i zemljišta.

Iz razloga što je vek eksploatacije flotacijskog jalovišta RTH samo još godinu i po dana, a vek eksploatacije flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj nešto više od 2 godine, mora se pod hitno početi sa testiranjem karakteristika flotacijske jalovine, planiranjem, iznalaženjem pogodnog mesta za dalje odlaganje flotacijske jalovine, kao i odabirom tehnologije tretmana i transporta iste jer je vreme testiranja, projektovanja i instalacije opreme za zgušnjavanje flotacijske jalovine oko 24 meseca, a ako nije potrebno testiranje flotacijske jalovine oko 13 meseci (podatak firme Dorr-Oliver Eimco).

Be Sociable, Share!