In memoriam

By Administrator on Wednesday, November 25, 2015
Filled Under: Obaveštenja

24. 11. 2015. godine, posle teške bolesti, preminuo je dr Milan Dejanovski, diplomirani inženjer metalurgije.

Rođen je 22. 04. 1951. godine u Boru. Diplomirao je na Rudarsko metalurškom fakultetu u Boru, na metalurškom odseku, 1978. godine. 2013. godine odbranio doktorsku disertaciju na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta sa temom: “Kulturne vrednosti i strategijsko upravljanje”, i stekao zvanje doktor ekonomskih nauka.

Posle prvog zaposlenja u Topionici i rafinaciji u Boru 1979. godine, prošao je razvojni put od inženjera tehnologa u pogonu do direktora TIR-a i zamenika generalnog direktora RTB-a.

Bio je član Udruzenja inženjera u rudarstvu od osnivanja i veliki borac za istinu i zaštitu inženjerske struke.

Milan Dejanovski sahranjen je 25. 11. 2015. godine u Boru.

Njegovi prijatelji i kolege sećaće ga se kao dobrog čoveka i izvrsnog stučnjaka.

Be Sociable, Share!

Redovna godišnja skupština Udruženja

By Administrator on Monday, April 14, 2014
Filled Under: Vesti

Peta redovna godišnja skupština Udruženja inženjera u rudarstvu održana je 12. aprila 2014. u Boru. Prisutni članovi udruženja usvojili su izveštaj o radu udruženja u prethodnom periodu i završni finansijski izveštaj.  Skupština je usvojila predlog da se mandat članova Upravnog odbora udruženja produži na još 2 godine.

skupstina 2014

Nakon rassprave o planu rada u narednom periodu, usvojen je plan rada i aktivnosti. Planom rada predviđa se aktivnije učešće članova udruženja na naučnim i stručnim skupovima, kao i aktivnije učešće Udruženja u radu novoformiranog Udruženja za unapređenje rudarske struke i nauke.

Be Sociable, Share!

Peta redovna godišnja Skupština Udruženja

By Administrator on Saturday, March 29, 2014
Filled Under: Aktuelno, Obaveštenja

logo IR color CIR

Peta redovna godišnja Skupština Udruženja Inženjera u Rudarstvu biće održana 12.04.2014. godine,  u ulici Kralja Petra I, br. 16 – tržni centar “Kocka”, u Boru, sa početkom u 12h.

Be Sociable, Share!

Obaveštenje

By Administrator on Thursday, December 12, 2013
Filled Under: Obaveštenja, Vesti

sl1

Član Udruženja inženjera u rudarstvu mr Milan Dejanovski je dana 15. novembra 2013. godine odbranio doktorsku disertaciju na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta sa temom: “Kulturne vrednosti i strategijsko upravljanje”, i stekao zvanje doktor ekonomskih nauka.

Be Sociable, Share!

In memoriam

By Administrator on Tuesday, July 2, 2013
Filled Under: Obaveštenja

29. 06. 2013. godine iznenada je preminuo dr Zdravko Ljubić, profesor Tehničkog fakulteta u Boru u penziji.

Posle prvog zaposlenja u rudniku Mezdreja, profesor Ljubić svoju profesionalnu karijeru nastavio je u Institutu za bakar u Boru, a završio na Tehničkom fakultetu u Boru, u zvanju redovnog profesora. Oblasti njegovog interesovanja bile su površinska eksploatacija mineralnih sirovina i odvodnjavanje rudnika.

Bio je član Udruzenja inženjera u rudarstvu od osnivanja.

Profesor Ljubić sahranjen je 30. 06. 2013. godine na Zapadnom groblju u Knjaževcu.

Njegovi studenti i kolege sećaće ga se kao dobrog čoveka i izvrsnog stučnjaka.

Be Sociable, Share!

Skupština Udruženja Inženjera u Rudarstvu

By Administrator on Friday, May 3, 2013
Filled Under: Vesti

Redovna godišnja skupština Udruženja inženjera u rudarstvu održana je 20. aprila u Boru. Prisutni članovi udruženja usvojili su izveštaj o radu udruženja u prethodnom periodu i završni finansijski izveštaj. Takođe, usvojen je i plan rada i aktivnosti u narednom periodu.

IMAG0338a

Nakon završetka oficijelnog dela skupštine mr Aleksandar Petković održao je predavanje na temu: Analiza trendova ponude i tražnje bakra u svetu (Analiza trendova bakra).

Po završetku predavanja nastavljeno je druženje prisutnih članova uz prigodan koktel.

Be Sociable, Share!

Redovna godišnja Skupština Udruženja Inženjera u Rudarstvu

By Administrator on Monday, April 1, 2013
Filled Under: Obaveštenja

 

Redovna godišnja Skupština Udruženja Inženjera u Rudarstvu biće održana 20.04.2013. godine,  u ulici Kralja Petra I, br. 16 – tržni centar “Kocka”, sa početkom u 13h.

Be Sociable, Share!

Odgovori Ministarstva rudarstva na zahtev B92

By Administrator on Wednesday, February 13, 2013
Filled Under: Vesti

Ministartvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja nedavno je objavilo odgovore na zahtev televizije B92 na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja:

rtb kop

1. Da li je preduzeće RTB Bor platilo naknadu za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa u 2012. godini. Molimo Vas da nam dostavite podatak i da li je u 2012. godini bilo uplata koje se odnose na predhodni period kada ovo preduzeće nije platilo naknadu (2009. i 2010. godine)

Na osnovu evidencije ukupnog duga po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa za RTB Bor dostavljamo Vam sledeće:

RTB BOR GRUPA Rudnik bakra Bor- u restrukturiranju

Na osnovu člana 16. Zakona o rudarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 44/95, 34/06 i 104/09) za korišćenje metaličnih mineralnih sirovina plaća se naknada 3% od neto prihoda topionice. Članom 136. Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS”, broj 88/11), koji je stupio na snagu 03.12.2011. godine, utvrđen je  novi iznos naknade u visini od 5% od neto prihoda topionice. RTB Bor Rudnik bakra Bor je na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina izvršio sledeće uplate:

  • u 2007. godini uplatio  63,3 miliona dinara
  • u 2008. godini uplatio  46,7 miliona dinara
  • u 2009. godini nije bilo uplata
  • u 2010. godini nije ništa plaćeno na ime duga
  • u 2011. godini uplaćeno je 55 miliona dinara
  • u 2012. godini nije bilo uplata

RTB BOR GRUPA Rudnik bakra Majdanpek- u restrukturiranju

Na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina izvršio sledeće uplate:

  • u 2007. godini uplatio  31,1 miliona dinara
  • u 2008. godini uplatio  34,4 miliona dinara
  • u 2009. godini nije bilo uplata
  • u 2010. godini nije bilo uplata
  • u 2011. godini uplaćeno je 80 miliona dinara
  • u 2012. godini nije bilo uplata

 S obzirom da Rudnik bakra Bor i Rudnik bakra Majdanpek, kao sastavni delovi RTB BOR Grupe nisu izvršili uplatu naknade za navedeni period, u skladu sa članom 6. Pravilnika o načinu plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina („Službeni glasnik RS”,broj 102/06) Sektor za rudarstvo i geologiju više puta je opominjao preduzeće na njegovu zakonsku obavezu da izvrši predmetne uplate.

  Pored toga Sektor rudarstva i geologije se obratio Agenciji za privatizaciju kada je prijavilo potraživanja i tražilo instrukciju za dalje postupanje  za preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja, među kojima je i RTB BOR Grupa.

U pismenom odgovoru Agencije za privatizaciju dobijeno je obaveštenje da nije moguće izvršiti prinudnu naplatu preduzećima koji su u procesu restrtukturiranja, ali da je shodno Zakonu o privatizaciji preduzeće u obavezi da saglasno svojim mogućnostima treba da izvršava svoje obaveze.

Stoga je RTB Bor Grupa dopisom zatražila od Ministarstva da obaveze za 2009, 2010. i 2011. godinu budu predmet posebnog regulisanja, a da obaveze po osnovu naknade za 2012. godinu počnu da se mesečno plaćaju i da budu predmet posebnog Protokola.

 2. Koliko je firma Jugo Kaolin koja je u procesu privatizacije 2010. godine kupila pogon Belorečki peščar iz sastva RTB Bor platila naknadu za korišćenje mineralnih sirovina i geotremalnih resursa Belorečkog peščara u 2011. i 2012. godini.

  Privredno društvo “Jugo-Kaolin“ d.o.o iz Beograda rešenjem Ministrastva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja br. 310-02-447/2011-14 od 19.07.2011. godine odobren je nastavak eksploatacije kvarcnog peščara na eksploatacionom polju “Deo“ Donja Bela Reka kod Bora, a na osnovu člana 2. Ugovora o prenosu odobrenja za eksploataciju kvarcnog peščara na eksploatacionom polju “Deo“ Donja Bela Reka kod Bora.

Naime, privredno društvo “Jugo-Kaolin“ d.o.o iz Beograda zaključilo je dana 09.12.2010. godine Ugovor o prodaji imovinske celine “Belorečki peščar“ i Ugovor o prenosu odobrenja za eksploataciju sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Agencijom za privatizaciju, Republikom Srbijom i RTB Bor Grupom- Rudnici bakra Bor d.o.o u restrukturiranju, kojima je određeno da Ministrstvo prenosi, uz saglasnost prodavca i Agencije, i uz predhodnu saglasnost Vlade Republike Srbije, a kupac stiče odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina na eksploatacionom polju “Deo“ Donja Bela Reka kod Bora.

Na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina preduzeće “Jugo-Kaolin“ d.o.o iz Beograda izvršilo je sledeće uplate:

 – u 2011. godini (III i IV kvartal) uplaćeno je 789.300 dinara

– u 2012. godini uplaćeno je 1.638.805 dinara.

   Shodno tome,preduzeće “Jugo-Kaolin“ d.o.o po osnovu naknade je izmirilo svoje obaveze od 2.428.105 dinara.

Preuzeto sa sajta MPRRPP: Link

Be Sociable, Share!

Odlaganje flotacijske jalovine u rudnicima RTB Bor Grupe

By Administrator on Sunday, November 4, 2012
Filled Under: Aktuelno, Članci

U bližoj budućnosti najveći problem i izazov RTB Bor Grupe u delu pripreme mineralnih sirovina neće biti zastarela oprema i tehnologija prerade, povećani sadržaji oksidnog bakra u rudi,  niski sadržaji bakra u rudi, zahtevi tržišta za kvalitetom koncentrata bakra od 20 % i više ili povećanje iskorišćenja bakra iz rude, već nemogućnost daljeg odlaganja flotacijske jalovine.

Proces prerade mineralnih sirovina je jedan od najsloženijih procesa u rudarstvu koji se sastoji iz više podeljenih delova, podcelina, koji su u sprezi. Od drobljenja, preko mlevenja, flotiranja, do odlaganja flotacijske jalovine, ako dođe do zastoja u bilo kom delu procesa dolazi do zastoja i ostalih delova, tj. do zastoja celokupnog procesa prerade. Iz tog razloga, nemogućnost daljeg odlaganja flotacijske jalovine u budućnosti, može dovesti do prekida proizvodnje u delu pripreme mineralnih sirovine, pa i šire, u celom rudniku.

Prilikom flotiranja rude bakra u okviru RTB Bor, rudnika Jama Bor, rudnika Veliki Krivelj, rudnika Cerovo, rudnika u Majdanpeku, kao i tehnogene sirovine šljake plamene peći, stvaraju se velike količine flotacijske jalovine i ona se kao otpadni materijal odlaže na posebno za to određeno mesto u industrijskom krugu. Na taj način su nastala flotacijska jalovišta RTB Bor, staro flotacijsko jalovište u Boru, koje više nije u operativnoj upotrebi, i flotacijska jalovišta RTH, Veliki Krivelj i Valja Fundata u Majdanpeku koja su u operativnoj upotrebi.

Flotacijska jalovišta, RTH i Veliki Krivelj, koja su u operativnoj upotrebi, tj. u radu, pri kraju su svoje eksploatacije i uskoro će biti zapunjena i u njima se neće više moći odlagati flotacijska jalovina. Flotacijsko jalovište Valja Fundata u Majdanpeku će moći i u daljoj budućnosti da zadovolji potrebe za odlaganjem flotacijske jalovine.

U flotacijsko jalovište RTH, koje je od 1985. godine u radu, do je danas deponovano oko 58,0 Mt, tj. oko 41,3 Mm3 jalovine. Po važećem projektu kao i po projektu prerade šljake u flotaciji Bor, završna kota brana i nasipa na jalovištu RTH biće 378 mnv, tj. kota uspona 372 mnv. Prema dinamici proizvodnje u flotaciji Bor, planira se prerada od 0,65 Mt/god jamske rude i 1,08 Mt/god šljake plamene peći. Kako ukupni raspoloživi akumulacioni prostor za smeštaj flotacijske jalovine u jalovištu RTH, prema geodetskim merenjima, do kote uspona 372 mnv, iznosi 2,4 Mt odn. 1,9 Mm3, može se zaključiti da je vek eksploatacije jalovišta RTH, sa gore navedenom dinamikom proizvodnje u flotaciji Bor, još samo godinu i po dana.

Flotacija Veliki Krivelj koja radi od 1982. godine do danas bez prekida ima jedno flotacijsko jalovište, sa dva polja (polje 1 i 2) i tri brane 1, 2 i 3. Jalovina iz flotacije Veliki Krivelj je u periodu od 1982. godine do kraja 1989. godine deponovana u polje 1. Zbog problema koji su se javili, izbijanje provirnih voda na spoljnoj kosini brane 1 iznad nivoa krune zaštitne brane, polje 1 je napušteno pre vremena, tj. pre nego što je iskorišćen sav prostor za deponovanje jalovine. Iz tog razloga se početkom 1990. godine prešlo na polje 2 i izgradnju peščane brane 3. Polje 2 i brana 3 su bile u operativnoj upotrebi do 2008. godine kada je akumulacioni prostor polja 2 popunjen jalovinom. Izrađena je projektna dokumentacija za sanaciju brana 1 i 2, izvršena je sanacija brana 1 i 2 i stavljeni su ponovo u funkciju brana 1 i polje 1 u kojem je ostalo neiskorišćenog akumulacionog prostora za smeštaj jalovine. Akumulacioni prostor polja 1 jalovišta Veliki Krivelj koristi se za deponovanje jalovine iz rudnika Veliki Krivelj i rudnika Cerovo po predviđenoj dinamici do njegovog potpunog zapunjenja. Dinamika proizvodnje u flotaciji Veliki Krivelj u narednom periodu biće:
– 8,6 Mt/god a od sredine 2013 godine 10,5 Mt/god prerada rude sa površinskog kop-a Veliki Krivelj i
– 2,5 Mt/god a od 2014 5,5 Mt/god sa površinskih kopov-a na rudniku Cerovo.
Kako ukupni raspoloživi akumulacioni prostor za smeštaj jalovine u jalovištu Veliki Krivelj, polje 1, prema geodetskim merenjima, do kote uspona 380 mnv, iznosi oko 32 Mt odn. 25 M m3 jalovine, može se zaključiti da je vek eksploatacije jalovišta Veliki Krivelj, polje 1, sa dinamikom proizvodnje u flotaciji Veliki Krivelj nešto više od 2 godine.

Da se ne kasni  sa rekonstrukcijom flotacije Veliki Krivelj i povećanjem kapaciteta prerade rude na 10,6 miliona tona godišnje, kako je to bilo planirano, vek eksploatacije flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj bi se skratio 1 godinu i 10 meseci.

U svetu se oko 98 % novih jalovina iz procesa pripreme i koncentracije obojenih metala kao i ugljeva tretira na novi način, pretvaraju se u pastu i kao takve odlažu. Postoje svetski poznate firme iz USA, Kanade, Australije i Evrope koje se bave projektovanjem, izradom opreme i inžinjeringom postrojenja za pravljenje paste kao i njenom odlaganju (The PasteGroup, Klohn Crippen Berger, WesTech, Dorr-Oliver Eimco, Golder Asc. (Paste Tec), Outokumpu i dr.

Danas preko 48 postrojenja u svetu za odlaganje jalovine iz procesa prerade koristi tehnologiju zgušnjavanja i odlaganja jalovine u obliku paste. Pasta tehnologija se najviše koristi za odlaganje jalovina iz procesa prerade boksita (crveni mulj), olovo-cinkanih ruda, ruda nikla, ruda zlata, a u zadnje vreme ruda bakra.

Firma Door-Oliver Eimco, koja se više godina bavi problematikom odlaganja jalovine u obliku paste kao prednosti korišćenja njenih postrojenja (opreme) za pravljenje jalovine u obliku paste i njeno odlaganje navodi:
–    maksimalni povraćaj vode u proces,
–    odlaganje sa zauzimanjem minimalne površine,
–    totalno zapunjenje pomoću paste,
–    mogućnost zapunjavanja masivnih jamskih prostorija,
–    minimalni prostor za instalaciju opreme,
–    minimalna zapremina jalovine za deponovanje,
–    transport  paste pumpama,
–    minimalno vode posle završetka odlaganja paste,
–    izostanak problema pri puštanju i zaustavljanju pumpi u cevovodima
–    minimalni problemi pri iznenadnom zaustavljanju sistema zgušnjavanja i pumpanja paste.

Sa novom tehnologijom odlaganja jalovine, u obliku paste, kompanija Barrick gold, Tanzanija, ostvarila je nekoliko važnih prednosti:
–    smanjenje kapitalnih troškova (nisu potrebna velika sredstva za početak gradnje brana),
–    zadržavanje vode blizu postrojenja za preradu,
–    smanjenje površine koja se koristi za odlaganje jalovine.
Njihovi ukupni troškovi odlaganja jalovine u obliku paste bili su oko 8 % manji od troškova koji bi nastali da su se opredelili za klasično odlaganje jalovine.

U tabeli broj 1 dato je upoređenje masa pri konvencionalnom i pasta sistemu transporta materija.

Tabela 1. Uporedna šema kretanja masa pri konvencionalnom i pasta sistemu transporta materijala

Konvencionalni sistem

Pasta

sistem

Koncentracija čvrstog

%

15

70

Specifična težina materijala (pepeo)

kg/t

2,0

2,0

Količina materijala (pepeo)

t

1.000

1.000

Potrebna voda za transport

m3

5.667

428

Ukupna količina za transport

m3

6.167

928

Iz tabele vidimo da se pri pasta sistemu transportuje 13 puta manje vode i 6,6 puta manje materija nego kod konvencionalnog sistema transporta.

Može se zaključiti da bi najbolje i sveobuhvatno rešenje za odlaganje jalovine iz flotacija RTB Bor bilo odlaganje jalovine u obliku paste na nekoj već degradiranoj površini iz više razloga:
1.    time se ne bi degradirale nove površine,
2.    mogućnost odlaganja jalovine u obliku paste na ravnim, blago kosim i kosim površinama,
3.    ukupni troškovi (investicioni i operativni) tehnologije pravljenja i odlaganja jalovine u obliku paste su manji za oko 10 % od troškova (investicioni i operativni) tehnologije odlaganja jalovine na klasičan način,
4.    lakša manipulacija povratnom vodom, kao i manji gubitak iste,
5.    smanjen rizik katastrofa – kolaps brana i oticanje jalovine i
6.    smanjen rizik zagađenja vode, vazduha i zemljišta.

Iz razloga što je vek eksploatacije flotacijskog jalovišta RTH samo još godinu i po dana, a vek eksploatacije flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj nešto više od 2 godine, mora se pod hitno početi sa testiranjem karakteristika flotacijske jalovine, planiranjem, iznalaženjem pogodnog mesta za dalje odlaganje flotacijske jalovine, kao i odabirom tehnologije tretmana i transporta iste jer je vreme testiranja, projektovanja i instalacije opreme za zgušnjavanje flotacijske jalovine oko 24 meseca, a ako nije potrebno testiranje flotacijske jalovine oko 13 meseci (podatak firme Dorr-Oliver Eimco).

Be Sociable, Share!

MOŽE LI “ČOKA MARIN” SPASITI MAJDANPEK?

By Administrator on Thursday, September 20, 2012
Filled Under: Aktuelno

Tokom 2011. godine bilo je mnogo najava u medijima o otvaranju bogatog rudnika zlata kod Majdanpeka – rudnika Čoka Marin. U većini medijskih izveštaja govorilo se o četiri inostrane kompanije zainteresovane za koncentrate i eksploataciju u rudniku Čoka Marin. Skoro je prošla 2012. godina a od tih inostranih kompanija ni traga ni glasa. Nema ni pomena o eksploataciji bakra i zlata iz Čoka Marina. Na sve ovo podsetilo nas je pismo, potpisano od strane Zabrinutog inženjera, koje je nedavno dostavljeno Udruženju Inženjera u Rudarstvu. Pismo prenosimo u celini:

Kompleks rudnog ležišta „Čoka Marin“ se sastoji iz tri rudna tela: ČM1, ČM2 i ČM3. Ukupne do sada istražene rezerve celog kompleksa iznose oko 2,5 miliona tona rude. U ležištu su prisutna tri tipa rude: polimetalična, bakarno-sulfidna i štokverkno-impregnaciona. Godine 2010. menadžment RTB Bor je doneo odluku da, posle dugog perioda zastoja, pokrene eksploataciju polimetalične i dela masivno-sulfidne rude iz vrha rudnog tela ČM1, kojom bi se obuhvatilo samo 5 % postojećih rudnih rezervi u količini od 151,453 t srednjeg sadržaja bakra od 2.31 %, 5.78 g/t zlata, skoro 46.45 g/t srebra, ali i značajne količine olova, cinka, sumpora, kadmijuma, arsena i retkih metala. Takva koncepcija otkopavanja vrha RT „ČM1“, bez sagledavanja mogućnosti otkopavanja ostatka rude u ležištu je pogrešna sa više aspekata i predstavlja klasično raubovanje ležišta. Ne daje se odgovor na pitanje: da li će se i kako otkopavati ostatak rude u ležištu u količini od preko 2.000.000 t ?

Pomenuti koncept otkopavanja  ne predviđa da se ruda iz vrha RT „ČM1“ otkopava selektivno. Ne odvaja se onaj deo rude koji tehnološki i ekološki može ići u topionicu RTB Bor od onog koji to ne može (selektivnim otkopavanjem može se postići da 75 % ukupnih količina rude može bez problema ići u topionicu Bor). U  najvećem delu polimetalične rude ima značajnih količina retkih elemenata koji se mogu ekonomski valorizovati samo u specijalno za to napravljenim topionicama. Zbog toga tehnološki, ekonomski i ekološki nije opravdano da se eksploatiše ruda koja se ne može adekvatno valorizovati.

Projektna dokumentacija predviđa da se sva iskopana ruda preradi u flotaciji Majdanpek do koncentrata sa stepenom koncentracije 2:1 i okvirnim iskorišćenjem od 80 % i da se taj koncentrat prodaje firmi „Glencore“ (ili nekom drugom kupcu), koja će ga dalje prerađivati u novoj topionici kombinata „Kazzink“ u Kazahstanu. Na taj način bi se, po izjavama menadžmenta RTB Bor, obezbedio profit od petnaestak miliona USD.

U cilju dokazivanja napred navedene koncepcije, tokom leta 2011. god., u periodu od jula do septembra, izvršeno je otkopavanje rude u količini 1,300 t za obezbeđenje tehnološkog uzorka za flotacijsku preradu u cilju dobijanja koncentrata. Od te količine rude krajem decembra 2011. god. napravljeno je nešto preko 200 t koncentrata. Po najavama poslovodstva RTB Bor, taj koncentat je trebao biti predat firmi “Glencore” na dalju preradu u Kazahstanu. Međutim, do dana današnjeg, a prošlo je već devet meseci, taj koncentrat nije isporučen, stoji na depou, navodno nema kupca. Prava istina je da u njemu ima mnogo otrovnih supstanci (naročito arsena) zbog čega niko neće da ga preuzme. Takođe je vrlo nejasno kako se od 1,300 t rude dobilo samo 200 t koncentrata, odnosno od 1,300 t rude trebalo bi se dobiti bar 600 t koncentrata, ili, suprotno, za 200 t dobijenog koncentrata potrebno je maksimalno 500 t rude. Pitanje je gde se izgubilo dve trećine rude (ili koncentrata) iz tehnološkog uzorka?

Nova topionica bakra kompanije „Glencore“ u Kazahstanu (vidi: http://www.glencore.com/pages/a_kazzinc.htm) je izrađena po „Isasmelt“ tehnologiji i počela je sa radom septembra 2011. god., sa godišnjim kapacitetom do 370.000 t koncentrata (70,000 t bakra). Kao i u Boru, ova topionica nije predviđena  za topljenje koncentrata polimetaličnih ruda, kakva je ruda iz kape rudnog tela ČM1. U njoj se koncentrat iz RT ČM1 može preraditi ako se tretira kao jako prljav bakarno-sulfidni koncentrat, a ne kolektivni koncentrat, i to mešanjem sa drugim bakarno-sulfidnim koncentratima u odgovarajućoj razmeri i paralelnim „hvatanjem“ otrovnih materija (olova, cinka, arsena, kadmijuma i dr.). Problem je u tome što takav tretman umnogome poskupljuje metaluršku preradu. Zbog izuzetne zaprljanosti koncentrata iz RT ČM1 vrlo je izvesno da će troškovi otkopavanja, flotiranja, metalurške prerade, ali i jako dugog transporta koncentrata, premašiti prihod od dobijenih komponenti. Stoga treba nadležnima i stručnoj javnosti skrenuti pažnju na tu činjenicu. Vrlo lako se može desiti da ceo projekat eksploatacije RT ČM1 umesto olako najavljenog profita, donese gubitke RTB-u Bor.

Po navodima poslovodstva RTB Bor profit od eksploatacije vrha RT „ČM1“ bi se uložio u raskrivanje RT „Južni revir“ u rudniku bakra Majdanpek. Čak i da se desi da se od takve eksploatacije ostvari nekakav profit, njegovo usmeravanje u raskrivanje „Južnog revira“ dalo bi zanemarljivo nizak, takoreći nikakav efekat.

Strategija i koncepcija eksploatacije nije dobro osmišljena, ni tehnološki, ni ekonomski, ni ekološki. Odluka da se otkopava samo bogati vrh RT ČM1, predstavlja odluku o raubovanju ležišta, navodno da bi se brzo, ali i protivzakonito, na lak način došlo do sredstava koja bi potpomogla revitalizaciju posrnulog RBM-a. Dva puta otkopavani i prerađivani tehnološki uzorci  (jednom krajem 2004. god. a drugi put u drugom delu 2011. god.) u količini od ukupno 9,000 t rude dali su nepovoljne rezultate. Prvi tehnološki uzorak je kao samlevena ruda prerađen u borskoj topionici, bez hvatanja otrovnih materija, čime je načinjen ekološki zločin prema stanovništvu. Za koncentrat drugog tehnološkog uzorka, kao što je navedeno, do sada nije nađen kupac, leži na depou, jer je sadržaj otrovnih materija u njima bio daleko iznad dozvoljenog nivoa.

Poslednjih  mesec dana užurbano se vrši razmatranje naloga menadžmenta RTB Bor o promeni koncepta otkopavanja (uvođenje površinskog otkopavanja gornjeg dela ležišta ČM1). U momentu kada su posle dugogodišnjeg mukotrpnog perioda skoro obezbeđeni papiri i dozvole za izvođenje radova po postojećoj dokumentaciji, ta odluka liči na kupovinu vremena. Rukovodstvo RTB Bor je, verovatno, shvatilo da je plasman koncentrata dobijenih preradom rude iz RT „ČM1“ na dalju preradu skopčan sa nerešivim tehnološkim, ekonomskim i ekološkim problemima. Na drugu stranu je otežavajuća činjenica da površinska eksploatacija izaziva neuporedivo viši stepen ekoloških šteta od podzemne.

I na kraju: već su vidljive i ne mogu se sakriti velike pukotine u realizaciji postojeće strategije razvoja RTB Bor. Rudnička proizvodnja se, i pored značajnih ulaganja, ne može ni približno izdići na nivo koji je potreban da hrani topioničke kapacitete, kako postojeće, tako i novoizgrađene. Svi rudnici su u ozbiljnim, nerešivim dubiozama. Debalans između planiranih i ostvarenih parametara proizvodnje je iz godine u godinu sve veći. Sasvim je sigurno da pokretanje proizvodnje u rudniku “ČM1″ neće pomoći ni RBM-u ni RTB-u Bor, već će još više produbiti ionako preveliku dubiozu  rudničke nproizvodnje. Ovako osmišljena eksploatacija RT „Čoka Marin 1”, na žalost, ne može spasiti Majdanpek, ali mu zato može otežati već ionako pretežak položaj.

Zabrinuti inženjer

Be Sociable, Share!